Foto: Nebojsa Jojic
Teško je zamisliti naselje u kome vlada veći haos, čak i po afričkim standardima. Lome je grad u kome se bez ikakvog smisla nižu ulice po kojima čitav dan tutnji na hiljade „zemiđana“, motora – taksija, dižući za sobom oblake prašine i stvarajući neverovatnu konfuziju i buku.
Najzanimljivija stvar u Lomeu je Fetiš market. To je jedna prostrana poljana sa tezgama koje podsećaju na otvorenu zelenu pijacu. Razlika je samo u ponudi. Svaka tezga je pretrpana kostima, rogovima, kožama, oklopima, krljuštima i kandžama različitih stvorova! Ovaj market izgleda kao nekoliko vekova stara, sasušena kraljevska mesara, ili pak servis rezervnih delova za životinje svih oblika i vrsta.
Skoro nezamisliva izložena kolekcija je zaista pijaca, jer Togolezi i njihovi susedi iz Benina tu kupuju sastojke potrebne za pravljenje amajlija zaštite, spravljanje mnogih narodnih lekova ili lutaka koje će nastaniti duhovi predaka… Na pijaci žive i rade vudu sveštenici koji će rado, za nekoliko hiljada cifa – čitajte – za par dolara, objasniti snagu i dejstvo pojedinih fetiša.
Oni imaju lek za sve: slomljeno srce, dobar san, koncentraciju, potenciju, sreću… Na primer, ako pomešate 12 kičmenih pršljenova zmije boa, kožu leteće veverice (džinovski slepi miš) i stomačni deo kornjačinog oklopa, sve to dobro usitnite i pretvorite u prah, te pijete svakoga jutra kao čaj, posle sedam dana izlečićete astmu zauvek! Ili vas neće biti, što je takođe jedan od načina izlečenja.
Na ovom mestu mogu se kupiti već gotove amajlije za zaštitu doma ili dece od zlog oka, od uroka, duhova… Zanimljive su lutke blizanaca po kojima je ovaj bazar poznat. Ako jedan od blizanaca umre, drugi mora napraviti lutku koja će predstavljati preminulog i u kojoj će njegov duh živeti. Ovde smo naučili da čuveno probadanje lutaka predstavlja crni vudu koji nije „izum“ Benina i Togoa, već vudu kulta koji su razvili robovi u kolonijama sa druge strane okeana, u Brazilu, Kubi, posebno Haitiju.
Naravno da smo ušli u „ordinaciju“ jednog od vudu sveštenika i doktora da upitamo za par saveta. Ordinacija je bila niska koliba od nabijenog blata, u koju ljudi moje visine jedva mogu ući. Unutra su bile dve klupice napravljene od palminog stabla, jedan mali kotlić iznad žeravice, očigledno oprema za spravljanje magičnih napitaka i sklepana polica sa avanima, tučkovima i raznim, većinom neraspoznatljivim sastojcima.
Ćelavi vrač buljavih očiju i blistavog osmeha, objasnio nam je nekoliko recepata za spravljanje ljubavnih napitaka i naučio nas kako da ih primenjujemo i doziramo. Iako mu verovatno niko nije poverovao, neki od posetilaca njegove male radionice kupili su po nešto, a vračev osmeh postao je još širi.
Tražeći odstupnicu od vašarske buke i vreline, seo sam u hlad pod stablo akacije. Odatle se širio pogled na Afriku kakvom sam je oduvek zamišljao, jarkih jednostavnih boja. Prostranstvo crvenkaste zemlje, poneko drvo široke krošnje, afričke kuće od pruća i naboja, a odozgo ogromno nebo bez ijednog oblačka. Činilo mi se da sam nekom čudnom distorzijom vremena i prostora i ja na toj afričkoj razglednici i da će se magija raspršiti ako napravim ijedan pokret. Zato sam samo sedeo uživajući prizor, osećajući ogromno zadovoljstvo što sam živ…
Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreatora dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel
