Foto: Wikipedia
Neuobičajene veličine i kompozicije, ovi motivi otvorili su pitanje materijala koji se koristio u stvaralačkom procesu.
Oslonivši se na etnografske podatke i arheološke eksperimente, autori pretpostavljaju da su nastali tehnikom koja nije dokumentovana, a koja je podrazumevala korišćenje minijaturnih modela od pčelinjeg voska.
Rezultati ukazuju na to da su pčelinji vosak i neke vrste lepljivih smola igrali značajniju ulogu nego što se to prvobitno mislilo.
Do otkrića, naučnici su došli izučavajući pećinu Jilbilindži u Nacionalnom parku Limen, mestu u kom tradicionalno žive Mara Aboridžini. Ova okapina je pretražena 2017. godine i uočeno je 17 minijaturnih slika ljudi, životinja, bumeranga i drugih oblika čije značenje nije sasvim jasno.
Vodeći autor projekta dr Lijam Brejdi tada je izjavio: „Pronašli smo najveću koncentraciju ovakvih slika u svetu, želimo da znamo kako su nastale i šta bi sve mogle da simbolizuju.“
Drevni žitelji Australije prikazivali su ljudska tela, životinje i druge objekte (npr. bumerang) u punoj veličini, stvarajući tako umetnost hiljadama godina unazad.
Međutim, novootkrivene ilustracije premale su da bi se svrstale u tipične radove karakteristične za aboridžinsko slikarstvo. Budući da su bile prilično sitne, nemoguće je da su kao šabloni korišćeni stvarni delovi ljudskog tela ili životinje u prirodnoj veličini.
Tim koji je sproveo studiju veruje da su novootkrivene šeme napravljene uz pomoć nečega što se može lako oblikovati i lepiti za stene, na šta između ostalog ukazuju i zaobljene ivice.
Jedina dva poznata primera ovakvih minijaturnih skica pećinskog slikarstva (oba prikazuju ljudske figure), otkrivena su u Novom Južnom Velsu i na ostrvu Kisar u Indoneziji.
Ranijim antropološkim istraživanjima u regionu Severne Australije utvrđeno je da su deca oblikovala pčelinji vosak, formirajući na taj način minijaturne predmete za igru.
Osim toga, s obzirom na to da su mnogi od pronađenih crteža locirani na nižim stenama, postoji sumnja da su drevne ilustracije ekvivalent današnjem dečjem žvrljanju po zidovima.
U nekim aboridžinskim grupama, pčelinji vosak imao je i obredni značaj, pa se često koristio i u magijskim ritualima, a pronašao je primenu i kod popravke koplja i harpuna – upotrebljavajući se umesto lepka.
Stručnjaci su ponovili čitav postupak, a zatim pokušali da pčelinji vosak primene kao građu za šablone na kamenim pločama. Oni su najpre vosak zagrevali i modelovali, zatim ga pričvršćivali za stene i na kraju, pomoću spreja, kamen prskali belom bojom.
Ovim putem su uspeli da stvore pećinske slike slične originalnim primercima iz Jilbilindžija, prenosi časopis Antiquity.
„Ono što je ovde važno jeste činjenica da nova saznanja otvaraju novu perspektivu kada je reč o australijskoj, ali i svetskoj pećinskoj umetnosti “, ističe dr Brejdi koji proučava kulturu Aboridžina više od 40 godina.
Brejdi i ostali istraživači uključeni u projekat se nadaju da bi ovo otkriće moglo da bude samo prvo u nizu kada je ova oblast u pitanju.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
