Utice li hrana na raspoloženje?

282

Veza izmedu hrane i raspoloženja vekovima intrigira coveka. Konzumiranje hrane za covjeka predstavlja poseban užitak i, kada i koliko je to moguce, jede hranu koju voli, a izbegava onu koja mu ne prija. Tri hiljade godina stare Aryuvedske sage opisuju kako na prirodni telesni ritam uticu doba dana, sezone i hrana. Sada, novija istraživanja sve cešce razmatraju opravdanost starih verovanja, a posebno su interesantna ona o uticaju hrane na hemijske materije u mozgu. Postoje teorije da hrana utice na otpuštanje i cirkulisanje odredenih materija koje se nazivaju neurotransmiteri. Neurotransmiteri prenose informacije koje odašilje mozak te pri tom uticu izmedu ostalog i na raspoloženje, apetit, razmišljanje, osecanja, ponašanje. Serotonin, dopamin i norepinerfin su neurotransmiteri, koji su, kako se veruje, najosjetljiviji na odredene komponente hrane.

Serotonin je odgovoran za osecanje optimizma, opuštenosti i uopsteno, osecanje zadovoljstva. U zavisnosti od dobu dana, serotonin može uzrokovati pojacano osjecanje umora i iscrpljenosti. Visok nivo serotonina rezultira depresijom, poteškocama u spavanju, slabom koncentracijom i pojacanom željom za hranom.

Dopamin i norepinerfin odgovorni su za stanje budnosti, uzbudenje, mentalnu oštrinu i pojacanu aktivnost. Nizak nivo rezultira depresivnim raspoloženjem, umorom i slabom koncentracijom, dok visok nivo moze uzrokovati anksioznost i nemir.

Mozak ove neurotransmitere sintetizira iz aminokiselina. Triptofan i tirozin su aminokiseline koje igraju najvecu ulogu u vezi izmedu hrane i raspoloženja: triptofan se prevodi u serotonin, a tirozin je sastavni dio dopamina i norepinerfina.

Hrana od koje postajete energicni

Ukoliko se osecate tromo, namirnice bogate proteinima mogu «podici» Vaš energetski nivo da željenog nivoa. Proteini, kojih u velikim kolicinama ima u mesu, mleku, ribi, soji i mahunarkama, snabdece mozak tirozinom koji ce se potom prevesti u dopamin i epinerfin. U roku od nekoliko sati osjecati cete se energicno, spremni za akciju i puni samopouzdanja.

Ipak, imajte na umu, proteinski obrok nije dobro konzumirati pre spavanje jer bi u tom slucaju san mogao izostati.

«Antidepresivi» na tanjiru

Ukoliko želite da se opustite i smirite, sastavni deo Vašeg jelovnika trebalo bi da budu ugljenihidrati – testenina, povrce bogato skrobom, žitne pahuljice, integralna peciva. Ugljenihidrati povecavaju apsorpciju triptofana koji se u mozgu prevodi u serotonin. U roku od 30-tak minuta pošto ste pojeli ugljenohidratni obrok, osecatece te se smireno i opušteno.

Ipak, svi ugljenohidrati ne deluju jednako na opuštanje. Najbolje je konzumirati kompleksne ugljikohidrate (cele žitarice i njihove proizvode koji ukljucuju integralne pekarske proizvode, integralnu testeninu i pirinac). Kompleksni ugljenihidrati razgradjuju se kroz duži vremenski period te tako omogucavaju stalnu cirkulaciju serotonina tijelom.

Iako je triptofan aminokiselina, dakle sastavni deo proteina, konzumiranje proteina nema smirujuci efekt. Razlog tomu je što se proteini sastoje od velikog broja aminokiselina koje se medusobno takmice za ulazak u mozak. S obzirom da je triptofan velik molekul, prednost ce imati one manje, te ce triprofanu biti uskracen prelaz kroz moždanu barijeru.

Postoji li veza izmedu odredene hrane i hemijskih materija u organizmu koje uticu na raspoloženje, pokazace vreme, odnosno studije koje ce se, do konacnih zakljucaka i preporuka, nastaviti sprovoditi.

U meduvremenu, ne bi trebali zanemarivati svoja ocekivanja vezana uz hranu. Jer, ukoliko verujemo da ce nas konzumiranje odredene hrane i pica uciniti sretnima i popraviti naše raspooženje, onda verovatno i hoce, cak i ukoliko namirnica ne sadrži «magicni» sastojak. Nema sumnje da ukus hrane i užitak konzumiranja iste može uciniti da se osecamo dobro! Dobra hrana, u dobrom društvu nesumnjivo podiže raspoloženje. Prema tome, odgovor na pitanje iz naslova je potvrdan.