Otežano disanje i osećaj gušenja mogu da budu znaci prehlade, upale pluća, ali i problema sa srcem. Da biste znali o čemu se radi, se nije dovoljno da vam lekar samo posluša pluća stetoskopom, već su neohodni EKG, laboratorijske analize, rentgen srca i pluća
Profesor dr Petar Otašević, kardiolog Instituta “Dedinje”, kaže za “Novosti” da je ova vrsta dodatnog ispitivanja otežanog disanja naročito važna kod starijih osoba, kao i onih koje boluju od dijabetesa.
– Kod većine srčanih bolesnika, u naporu, kao tegoba, javlja se bol u grudima ili angina pektoris. Tada nema dileme da je reč o narušenom zdravlju srca. Međutim, kod pacijenta starije životne dobi i kod obolelih od šećerne bolesti nije retkost da se, umesto bola, kao simptom kardiovaskularnog oboljenja javlja upravo osećaj otežanog disanja.
Osećaj zamora, malaksalost i nedovoljno dubok udah, osim na srčane probleme, mogu da ukazuju i na druga patološka stanja.
– Malokrvnost i snižena funkcija štitaste žlezde takođe mogu da uzrokuju tegobe slične prehladi. Kod ovih bolesnika neophodan je multidisplinarni pristup u ispitivanju, koji bi trebalo započeti pregledom kardiologa – kaže dr Otašević za “Novosti”..
Da li guši i steže u grudima zbog respiratorne infekcije, ili je reč o mnogo ozbiljnijem oboljenju, moguće je da se utvrdi i na osnovu drugih simptoma.
– Ukoliko je otežano disanje praćeno kijavicom, kašljem, bolovima u mišićima i povišenom temperaturom, onda je prilično jasno da se radi o prehladi i ne treba ići dalje od fizičkog pregleda – kaže profesor Otašević.
Kada problemi sa disanjem i umorom traju duže, i posle prehlade, obavezno bi trebalo otići kod kardiologa.
– Određene vrste virusa mogu da oštete srce tako što uzrokuju zapaljenje srčanog mišića – kaže naš sagovornik. – Zato, ako tegobe postoje i posle preležane prehlade, tokom više nedelja i meseci, trebalo bi utvrditi da li postoji problem sa plućima ili srcem.
Iza simptoma otežanog disanja i nepodnošenja napora obično se otkrije teško srčano oboljenje.
– Kod ovih pacijenata prvo radimo ultrazvuk srca i koronarografiju, da bismo utvrdili razlog otežanog disanja i loše tolerancije napora – kaže profesor Otašević. – Ukoliko je problem srčana slabost, onda započinjemo davanje lekova i pratimo njihovo dejstvo. Ukoliko je problem suženje krvnih sudova ili loša funkcija srčanih zalistaka, onda se, pored lekova, može predložiti i operacija.
BEZ ODLAGANJA
Profesor Petar Otašević kaže da ako pacijent zna da je srčani bolesnik, a javi se otežano disanje, otiču mu noge i dobija na težini, to su onda znaci akutnog pogoršanja. Takav pacijent bi trebalo da stigne na pregled kod kardiologa u najkraćem mogućem roku.
