Poremećaji srčanog ritma su vodeći uzrok iznenadne smrti i razornih moždanih udara. Mnogo mali broj ljudi je toga svesno
Mnogi ljudi imaju poremećaje srčanog ritma ili aritmiju, a da to ni ne shvataju. Najčešći tip je atrijalna fibrilacija ili lepršanje pretkomora, koja uzrokuje nepravilan i često neobično brz otkucaj srca. Atrijalna fibrilacija drastično povećava rizik od moždanog udara, a ako se dijagnostikuje, može da se leči. U Srbiji se procenjuje da od oko 24.000 moždanih udara koji se dese na godišnjem nivou, gotovo svaki peti je uzrokovan najčešćim poremećajem srčanog ritma.
“Ono što ostaje zabrinjavajuće jeste veliki broj ljudi kojima nije dijagnostikovana aritmija i ne znaju uopšte da žive sa povećanim rizikom od moždanog udara. Pronalaženje ljudi sa ovom skrivenom pretnjom mora da bude prioritet”, kaže profesor dr Sir Nileš Samani, dok dr Trudi Loban dodaje: “Poremećaji srčanog ritma su vodeći uzrok iznenadne smrti i razornih moždanih udara. Mnogo mali broj ljudi je toga svesno”.
Važno je prepoznati znakove upozorenja na aritmiju, a evo šta treba da znate:
Aritmije mogu da utiču na sve starosne grupe
Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma u starijim starosnim grupama. “Problemi sa srčanim ritmom su veoma česta stanja koja mogu da utiču na sve starosne grupe, ali AF je najčešći kod starijih. Oko 10 odsto pogađa ljude u 70-im godinama i skoro 29 odsto u 80-im”, rekao je dr Entoni Čou, kardiolog.
Aritmije imaju mnogo uzroka
Dr Loban kaže da mnoga stanja mogu da izazovu probleme sa srčanim ritmom, uključujući poremećaje štitne žlezde, infekcije i apneju u snu. Okidači takođe mogu da uključuju stres, kofein, duvan, alkohol, dijetalne pilule i lekove za kašalj ili prehladu.
Znakovi upozorenja
Ključni znaci upozorenja, prema rečima lekara, jesu osećaj udaranja ili treperenja u srcu ili grudima, vrtoglavice, osećaj nesvestice, nedostatak daha, nelagodnost u grudima i osećaj preteranog umora. Ove stvari ne znače automatski da se radi o problemu sa srcem, ali je važno da proverite sve simptome. “Ne doživljavaju svi ove simptome i, u nekim slučajevima, pacijenti uopšte ne mogu da osete simptome”, upozorili su doktori.
Kako izmeriti srčani ritam?
Postoji mnogo načina na koje srčani ritmovi mogu da se mere, obično pomoću EKG-a (elektrokardiograma). Možete i sami da proverite svoj puls kod kuće. “Najlakši način da otkrijete aritmiju jeste da opipate svoj puls, a time i srčani ritam – da li je nepravilan, prebrz ili prespor? Tako jednostavna stvar, kao što je provera ritma od 30 sekundi, može bukvalno da vam spasi život”, objašnjava dr Loban.
Prema njegovim rečima, trebalo bi da obratite pažnju na sve stimulanse koje ste uzeli, poput kofeina ili nikotina i da znate da će sve to uticati na brzinu pulsa. Trebaće vam sat koji meri sekunde ili tajmer koji možete da uključite na mobilnom telefonu. Držite levu ili desnu ruku ispruženu sa dlanom okrenutim nagore i blago savijenim laktom. Drugom rukom stavite kažiprst i srednji prst na zglob blizu osnove palca, između kosti i tetive palca, da biste pronašli puls.
Kada pronađete svoj puls, održavajte čvrst pritisak i brojite otkucaje 30 sekundi, a zatim pomnožite sa dva da biste dobili puls u otkucajima u minuti. Ako vam je srčani ritam nepravilan, trebalo bi da brojite jedan minut i da ne množite.
Aritmija može da izazove druge zdravstvene probleme
Srčana aritmija može da izazove niz ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući moždani udar, srčanu insuficijenciju i srčani udar, objašnjava dr Čau. “Srčane aritmije, posebno AF, često su povezane sa povećanim rizikom od krvnih ugrušaka, tako da je izuzetno važno biti svestan znakova upozorenja. Ako se krvni ugrušak otpusti, on može direktno od srca da dopre do mozga, što može da izazove moždani udar. Ako imate bilo kakve simptome, obavezno se obratite lekaru”, objasnio je doktor.
Lečenje aritmije
Aritmije mogu da se leče na različite načine. Kod čestih simptomatskih aritmija ili onih koje su posledica oštećenja srca primenjuju se različiti lekovi – antiaritmici, podeljeni u četiri grupe. Najčešće su u upotrebi lekovi beta blokatori, a po potrebi se uvode i antiaritmici. Ukoliko se terapija pokaže neefikasnom, primenjuje se kardiološke ili kardiohriruške procedure. “Većina ljudi sa poremećnim srčanim ritmom može da vodi normalan život kada se stanje pravilno dijagnostikuje i leči”, rekao je dr Čau.
