Jelena Dokić često ume da na društvenim mrežama objavi šokantne priče, ali i one koje bi trebalo da inspirišu ljude u njihovim borbama, a za jednu od takvih se odlučila i ovoga puta
Nekadašnja velika nada svjetskog tenisa Jelena Dokić nikada nije uspela ostvariti svoj puni potencijal. Pre godinu dana želela da oduzme sebi život. Danas je zahvalna svima koji su joj pomogli da prebrodi najteže trenutke u životu, a još jednom je putem Instagrama pozvala ljude da pokažu više razumevanja prema onima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem.
Jelena Dokić prevazišla je tešku depresiju i sada se bori da svi koji imaju slične probleme, iz njih izađu. Još jednom je podelila potresnu fotografiju iz trenutaka kada joj je bilo najteže, u želji da primerom pruži svima priliku da se suoče sa svojim strahovima i problemima.
Iako je sa 16 godina pobedila Martinu Hingis, a sa 19 velika imena poput Kim Klajsters, Venus Vilijams ili Džastin Enen, njen život je obeležilo teško detinjstvo, a kasnije i mladost, pišu Sportske novosti. Dokić je rođena u Osijeku, a tokom rata se preselila u Srbiju, a potom u Australiju, gde i danas živi. Često ume da na društvenim mrežama objavi šokantne priče, ali i one koje bi trebalo da inspirišu ljude u njihovim borbama, a za jednu od takvih se odlučila i ovoga puta.
“Onima koji ovo treba da čuju danas i uvek! Pre nego što počnem, samo ću reći da sam dobro. Ovo je zbog jednog od onih ‘loših dana’ koje svi imamo ponekad, ali smatram da je važno razgovarati o tome u nadi da bi ovo moglo pomoći nekome ko možda prolazi kroz težak period.
Znajte da je u redu reći da niste dobro i pustiti sve i plakati.
Ovo je bio jedan od onih dana za mene. Bila sam skrhana i tužna. Mnogo sam plakala. I u redu je, pustila sam sve.
Onda sam pozvala prijatelje i tada sam dobila pomoć. Dakle, ovo je moja poruka za vas ako se borite, lečite ili se nosite sa traumom. Neka vas nikada nije sramota da se borite. Apsolutno nije sramota lečiti svoju traumu.
Nema sramote plakati.
Nije sramota početi ispočetka.
Nije sramota tražiti pomoć.
Nije sramota dobiti pomoć.
Nije sramota imati svoju priču.
Nije sramota priznati da patite.
Nije sramota reći da se borite, naglas.
Nije sramota naporno raditi na prevazilaženju stvari.
Emocionalni bol nije nešto za skrivanje, gurnuti pod tepih i o čemu se nikada ne govori.
U vašem bolu ima istine, rasta, isceljenja, snage, hrabrosti i hrabrosti, ali samo ako se to podeli i iznese na videlo.
Zato ne dozvoli da ti srce vrišti od bola u tišini. Pusti to, biće lakše i ogromna težina će ti sići sa ramena ako to izgovoriš naglas. Bez stida ili stigme.
Samo čista iskrenost, sirovost i otvorenost. Patili smo ćutke, ali možemo i treba da se lečimo glasno. Nema veće patnje nego nositi neispričanu priču ili bol u sebi. Zato nemojte se stideti da podelite svoju priču i progovorite.
To je vaš tretman i nikada se ne treba izvinjavati zbog toga. Oni koji osuđuju ili sramote ljude koji dele svoje priče su oni kojih treba da bude sramota i stid.
Zato pustite to, podelite svoju priču sa onima koji su vam najbliži i što je najvažnije potražite pomoć ako osećate da vam je potrebna. Razumem i stojim uz tebe. Zajedno smo u ovome. Zajedno smo jači. Ljubav, Jelena”.
