Većina ljudi troši barem 20 minuta na dan za tuširanje ili kupanje, čime izlažu svoju kožu raznim hemikalijama iz gelova i sapuna, ali i ispiranjem vodom uništavajuću prirodnu obrambenu barijeru kože.
Upravo je to bio razlog zbog kojeg je američki hemijski inženjer pre 12 godina zaključio da je pranje loše, pa i nezdravo za telo.
Od tada do danas nije se nijednom oprao, ali je i našao alternativni način održavanja higijene.
Dejvid Vitlok prska svoje telo oksidišućim bakterijama na bazi amonijaka (AOB). Ideja o tome mu je prvi put pala na pamet kada je posmatrao konja svoje devojke kako se valja u prljavštini, a potom je sproveo eksperimente koji su mu dokazali da mikroorganizmi koji žive u tlu, rekama i okeanima imaju neutrališući efekat na miris znoja, kao i da smanjuju njegovu količinu.
AOB zapravo sprečava da se ljudski znoj pretvori u amonijak. Bakterije je sačuvao u sprej kojim se prska po celom tijelu, iako i dalje ruke pere sapunom pre jela i posle obavljanja nužde. Telo povremeno očisti sunđerom i običnom vodom, a svoj proizvod je patentirao i prodaje uz obećanje da garantuje lepši ten, čištiju kožu, manje alergija i bolje zdravlje.
Potražnja je velika te sve više ljudi eksperimentiše s takvim načinom održavanja higijene, kaže Vitlok. Takođe, radi i na razvoju proizvoda koji bi trebalo da izleče kožne ekceme, psorijazu, pa i brže zarastanje rana.
“Mi smo u ratu sa svetom bakterija, umesto da shvatimo da su nam bili saveznici milionima godina, kad je bilo manje bolesti i zaraza. Ljudi danas mešaju izraze sterilno i čisto, a to nije dobro”, rekao je Vitlok.
Dodaje da je već 12 godina otkako koristi sprej i izbegava pranje u znatno boljem raspoloženju, a to objašnjava povećanjem nivoa natrijum oksida u svom krvotoku. Tuširanje mu je nedostajalo prvih nekoliko meseci, ali mu nimalo ne fali.
A ŠTA SE DEŠAVA AKO SE UOPŠTE NE KUPAMO?
Sasvim drugačija situacija bi bila ako bismo prestali da se kupamo, a ne bismo koristili nikakvo alternativno sredstvo za uklanjanje prljavštine i znoja.
Kameron Roksar, dermatolog na Mt. Sinai Medical Center iz Njujorka, pokušao je da objasni šta se dešava našem telu ako se ne kupamo godinu dana. Kreće se od formiranja prljavštine i neprijatnog mirisa (uzrokovanog bakterijama) do pojave mrtve kože (površinski sloj kože), od gljivica na nogama do peruti.
Dakle, ne rizikuje se samo socijalni život – koji u tom slučaju ne bi ni postojao zbog neprijatnog mirisa i izmenjenog izgleda – već i zdravlje: kožne infekcije, naročito u predelu genitalija, ojedi, kao i svrab masne kože koji dovodi do infektivnog eritema, bili bi učestali.
Između nožnih prstiju bi se stvorile gljivice (a proširile bi se i na karličnu zonu) a svaka posekotina ili rana bi bila idelna podloga za proširenje infekcije.
Kurir.rs/Foto Pritnscreen
Kurir
Autor:
Kurir
