Foto: Vojkan Ristić
Urediše Gradski park. Sad je u planu i „Borin grad“ usred grada koji se po piscu zna i prepoznaje vekovima. Da, Vranje će na više od četiri hiljade kvadratnih metara dobiti neku novu „staru čaršiju“. Kad već nije sačuvana kocka i kaldrma, taj stupnik kojim je hodao Bora „baba Zlatin“ neka bude nešto novo.
Odgledaše Vranjanci i film „Nečista krv“ sa podnaslovom „O grehu predaka“. Ko da danas mi nismo grešni prema Bori. Crveni tepih za aktere ove vizuelne priče, aplauzi i ovacije.
Izgubila se možda i kritičnost, jer je Bora za ljude ovde više simbolična poštapalica, a sve manje ono što je on zapravo bio i ostao. Površnost guta sve, mlade i stare, zna to Bora dok smireno sluša odjeke vremena na svom spomeničkom postamentu u parku koji je tako dugo rekonstruisan i rekonstruisan. A ulica sa njegovim imenom kao da je prošla svoj vek. Prvo je „podšišana“ kocka, razvaljeni trotoari da bi se ukopale cevi i ko zna šta već.
Ni mostić na gradskoj reci nije se dao lako rekonstruisati, pa se bunio, opirao ponirao, nestajao dok nije postao normalan za gaženje. Godinu i više ispisivan je taj „rukopis“ rekonstrukcije. I ovo je Borčilo oćutao, nemajući šta da komentariše znajući odavno da je „gore visoko dole tvrdo“.
I bibliotekari sa mudrošću u goste pod Borin doksat dovedoše ovoga leta pisce iz regiona. Hrabro, lepo i očekivano za prostor koji ne treba da bude samo „skladište istorije“, no živi prostor reči koja se „diže i lepi za mesečinu“.
Glumci iz kuće sa piščevim imenom objaviše da narednih dana putuju u Crnu Goru. Da, na more, da ga vide, a da Crnogorci čuju reči „Nečiste krvi“, trosatne epopeje koju je režirao baš ambiciozno talentovani reditelj Vranjanac Jug Đorđević.
I sve se opet zakovitlalo oko Bore, jer će na dan piščevog rođendana u novu zgradu teatra biti novo, sasvim novo izdanje festivala pozorišnog.
Da vidimo, da čujemo, komentarišemo i budemo po ko zna koji put domaćini onome što često drugi bolje poznaju od samih Vranjanaca kada je u pitanju Bora.
Pismenost se svela na neverbalnu komunikaciju, bez reči, skraćenicama i smajlovima, da nas Bora sačuva, a Bog oprosti što to, iako moramo, ređe činimo.
