pixabay.com
Većina ljudi posle tridesete krivi metabolizam za dobijanje kilograma, a naučnici smatraju da to nije tačno.
Studija, sprovedena na 6.400 ljudi, starosti od osam dana do 95 godina, u 29 zemalja, ukazuje na to da metabolizam ostaje na istom nivou od 20. do 60. godine. Vrhunac dostiže sa godinu dana, a posle 60. godine se naglo usporava.
Ova studija, objavljena u časopisu „Science“, otkrila je četiri faze metaboličkog života:
Od rođenje do prve godine, kada se metabolizam ubrzava od onog koji je usaglašen sa majčinim i dostiže vrhunac 50 odsto iznad metabolizma odraslih.
Zatim dolazi lagano usporavanje do 20. godine, bez skoka tokom svih promena u pubertetu.
Između 20. i 60. godine nema nikakve promene.
Da bi nakon 60. pa do 90. godine metabolizam bio sporiji za 26 odsto u odnosu na onaj u srednjim godinama.
– To je slika koju nikad do sada nismo videli i u njoj ima mnogo iznenađenja – rekao je jedan od istraživača, profesor Džon Spikman sa Univerziteta u Aberdinu i dodao:
“Ono što me najviše iznenađuje je to što nema promena tokom odrasle dobi. Ako dođe do povećanja telesne težine u srednjim godinama, više za to ne možete da krivite spor metabolizam”.
Neuhranjenost u detinjstvu
Druga iznenađenja došla su iz onoga što studija nije otkrila.
Nije bilo metaboličkog skoka ni u pubertetu, ni tokom trudnoće, ni usporavanja tokom menopauze.
Brz metabolizam u prvim godinama života takođe naglašava koliko je to važan trenutak u razvoju i zašto neuhranjenost u detinjstvu može da ostavi doživotne posledice.
– Kada ljudi govore o metabolizmu, misle na ishranu i vežbanje, ali metabolizam je mnogo više od toga. Mi zapravo posmatramo vaše telo, vaše ćelije dok obavljaju svoj posao – kaže profesor Herman Poncer sa Univerziteta Djuk za BBC.
Doze lekova
Istraživači su rekli da bi potpuno razumevanje promene metabolizma moglo da ima implikacije u medicini.
Profesor Poncer navodi da bi to moglo da pomogne u otkrivanju da li se karcinom širi različito sa promenom metabolizma i da li doze lekova mogu da se prilagode u različitim fazama.
Čak se raspravlja i o tome da li lekovi koji menjaju metabolizam mogu da uspore bolest u starijem uzrastu.
Dr Rozalin Anderson i Timoti Roads, sa Univerziteta u Viskonsinu, rekli su da je „studija bez presedana“ već dovela do „važnih novih saznanja o ljudskom metabolizmu“.
I „ne može da bude slučajnost“ da su se bolesti u starijem uzrastu javile usled usporavanja metabolizma.
Epidemija gojaznosti
Profesor Tom Sanders sa Kraljevskog koledža u Londonu rekao je da je „zanimljivo da su otkrili veoma male razlike u ukupnoj potrošnji energije između ranog odraslog doba i srednjih godina.
“Ovi nalazi podržali bi stav da je epidemija gojaznosti podstaknuta viškom unosa energije hranom, a ne smanjenjem potrošnje energije.”
Dr Soren Brage, sa Univerziteta u Kembridžu, rekao je da je ukupnu potrošenu energiju “veoma teško izmeriti” i dodao:
“Hitno moramo da skrenemo pažnju, ne samo na globalnu energetsku krizu definisanu sagorevanjem fosilnih goriva, već i na energetsku krizu koja je uzrokovana nedovoljnim sagorevanjem kalorija u našem telu.”
