Zašto se ponekad budimo usred noći?

3

Zašto se ponekad budimo usred noći? 1Foto: Pixabay / Katniss12

Alice Gregory, profesorka psihologije na Goldsmits univerzitetu u Londonu i autorka knjige ‘Nodding Off’, kaže da je sasvim normalno buditi se tokom noći, piše Guardian.

Nakon što zaspimo, krećemo se kroz različite faze sna što je ciklus za koji prosečnom odraslom čoveku treba oko 90 minuta da ga završi i koji se ubrzava kako se primiče jutro.

– Noć je takođe ispresecana kratkim periodima budnosti, kaže Gregory. – Ljudi obično utonu natrag u san nesvesni da su uopšte bili budni.

Međutim, ponekad te budnosti postanemo svesni ili se sasvim probudimo. Razlozi za to se kreću od onih očitih (hladno nam je, vruće nam je, moramo ići u toalet, imali smo noćnu moru, dete je zaplakalo) do onih medicinskih (imamo poremećaj disanja poput apneje ili patimo od nokturije, odnosno prekomernog noćnog mokrenja).

Buđenje tokom noći ne znači nužno da patite od nesanice, koja se, kaže Gregory, dijagnostifikuje po kriterijumima učestalosti pojavljivanja i trajanju poremećaja.

– Ako se noću redovno budite, svakako to spomenite svom lekaru opšte prakse koji vam može pomoći potražiti uzroke nespavanja.

Dugotrajno nespavanje uzima svoj danak. Kratkoročno su to nervoza i otežana koncentracija, a dugoročno rizik od pretilosti, pojave srčanih bolesti i dijabetesa. Ako vam se događa da se redovno noću budite bez nekog očitog razloga, šta možete preduzeti u vezi s tim?

– Zabluda je da spavamo čitavu noć bez buđenja. Niko tako ne spava, kaže stručnjakinja za probleme spavanja, Katie Fischer. Ako se tokom noći probudite između pet i sedam puta to nije nužno razlog za brigu. Najvažnije je kako se osećate kad se ujutro napokon probudite.

– Osećate li se ujutro, 30 minuta nakon buđenja, odmorno i sveže ili umorno i nefunkcionalno?

Ako ništa ne ukazuje na moguće medicinske probleme, Fischer će s pacijentom pogledati širu sliku.

– Jako je važno znati imaju li pacijenti decu, imaju li partnera koji hrče ili možda rade u smenama, kaže Fischer. – Možda oni sami uopšte nemaju problema sa spavanjem, ali spavaju uz nekoga ko ima.

Promene životnog stila mogu učiniti veliku razliku, čak i kod ljudi koji pate od apneje (za čije je tretiranje ipak potreban stručnjak). Čini se otrcanim za sve okriviti kofein, ali ljudi potcenjuju koliko dugotrajan može biti njegov učinak. Fischer savetuje da se kafa ne konzumira nakon dva ili tri sata popodne. Količina unesene vode takođe je važan faktor: – Ako u krevet odlazimo čak i blago dehidrirani, to može značajno poremetiti naš san.

Zašto se ponekad budimo usred noći? 2
Foto: Pixabay / Pexels

Ljudi se ponekad okreću alkoholu kako bi lakše zaspali – Fischer kaže da svaki deseti čovek upravo to čini – ali nakon što vas na početku lakše uspava, alkohol remeti normalan san, iako ga neki ljudi piju baš zato da bi spavali bolje. Naime, alkohol uzrokuje povećanje nivoa šećera i kortizola u krvi što ometa san. Sličan učinak mogu imati i razne dijete, a hrana koja naročito smeta snu je ona bogata šećerom te ona koja uzrokuje nadutost ili žgaravicu (poput brokule ili kupusa).

Hrana koja na san deluje blagotvorno je ona s određenim udelom kompleksnih ugljenih hidrata i proteina poput pahuljica od celovitih žitarica s mlekom ili tosta s maslacem od kikirikija, kaže Fischer.

Prehrana koja ima ‘anti-upalni učinak’ i obiluje voćem, povrćem, orašastim plodovima, semenkama i zdravim masnoćama te nije procesuirana i ne sadrži mnogo crvenog mesa i alkohola, pokazalo se, pomaže kod apneje.

Što se pak vežbe tiče, iako povećana telesna aktivnost tokom dana pogoduje dobrom snu, žustro vežbanje treba izbegavati nedugo pre odlaska u krevet.

Mnogo saveta za sprečavanje buđenja po noći moglo bi se svesti pod zajednički imenitelj ‘dobra higijena spavanja’: spavaću sobu ograničite samo na spavanje i seks, zabranite ekrane koji emituju plavu svetlost, odlazite na spavanje uvek u isto vreme i tome slično.

– Naše spavaće sobe – čak i naši kreveti – postali su kućni bioskopi, kancelarije, kaže savetnica za spavanje, Maryanne Taylor. – Iznenadili biste se koliko to utiče na kvalitet sna. Time svoj krevet povezujete s budnošću.

Iz toga razloga, ako nakon noćnog buđenja teško ponovo zaspite, savetuje se da malo ustanete.

– Nemojte samo ležati – to je kontraproduktivno.

Baš kao što je i gledanje na sat, pogotovo ako to znači gledanje u ekran mobilnog telefona.

– Čim vaš mozak registruje da je dva ujutro, pomislićete da nešto nije u redu s vama, kaže Taylor. Takve brige su možda ono što vas je zapravo i probudilo.

Za mnoge od nas, odlazak na spavanje je možda prva prilika toga dana da budete malo nasamo sa svojim mislima. – To je povezano s noćnim buđenjem jer, ako tokom dana nismo imali prilike sabrati misli, odlazak u krevet je prva prilika da budete sami sa sobom, kaže Taylor.

Upravljanje stresom i teskobom tokom dana i uvežbavanje kako da opustimo telo i um, ključ su kvalitetnog sna. Međutim, ironično, fiksiranje na to da svakako morate odspavati bar osam sati, može to učiniti vrlo teškim.

– To je svojevrsno samoispunjavajuće proročanstvo kojeg se jako teško otarasiti, kaže Fischer.

Ono što vam treba je promena načina razmišljanja.

– Ljudi možda za sebe misle da su ‘loši spavači’ i da ništa u vezi s time ne mogu preduzeti. Međutim, ponekad je dovoljno ljudima promeniti percepciju o tome što to zapravo znači ‘kvalitetno spavanje’.

Taylor kaže da ‘ne podnosi’ digitalne monitore spavanja jer se njihovom krivicom ljudi usredsrede na pogrešne podatke. Naime, pogrešno je misliti da bi trebalo da prespavate čitavu noć bez buđenja.

– Svi imamo određene pauze u spavanju – nikad nećete baš svaki put savršeno spavati.

Prihvatanje toga, čak i dok ležite budni satima pre svitanja – može biti prvi korak prema tom cilju.

Izvor: Jutarnji.hr

Original Article