Božić po Julijanskom kalendaru

16

Božić po Julijanskom kalendaru 1Foto: FreeImages / G Schouten de Jel

Božić se praznuje kao dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg. Činjenica da predstavlja rođenje novog života svrstava ga i u dečiji praznik, praznik detinjstva, roditeljstva.

Ovaj praznik se slavi u krugu porodice i traje tri dana. Drugog dana se obeležava Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan je posvećen arhiđakonu Stefanu.

Na Božić pre svitanja, zvone sva zvona u pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i najavljuju se dolazak praznika i dani slavlja. Domaćin i ukućani oblače svečana odela i odlaze u crkvu na jutarnju Božićnu liturgiju. Posle službe prvo se uzima nafora.

U nekim mestima, kako bi se prvo omrsili na dan Božića uzima se parče sira i gutljaj vina. Ljudi se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.

Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste jedni drugima nanete uvrede.

Običaj je da se na sam dan Božića ne ide u goste, ali izuzetak je položajnik koji je prvi i jedini gost u kući, a on bi trebalo da donese sreću, napredak, radost i ljubav. Zato porodice nastoje da odaberu neku blisku osobu koja je dobronamerna. Dolazi rano pre podne, a može biti i slučajni prolaznik koji je tog jutra svratio u kuću.

On simbolički označava Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli na poklonjenje malom Hristu. Domaćica kuće posluži položajnika i daruje ga prikladnim poklonom, a takođe se smatra da je on čovek koji bi tokom cele godine trebalo da odnosi sreću u kuću.

Mnogi običaji vezani su za ovaj dan i oni se razlikuju od mesta do mesta, ali oni koji su zajednički svima su: polaganje badnjaka, zastiranje slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice i dolazak položajnika.

Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić, prethodi mu četrdesetodnevni post i nije tako strog kao uskršnji post. Božić, ma na koji dan pao je mrsni dan, a trpeza je bogata.

Božić po Julijanskom kalendaru 2

Foto: FreeImages / Kubovics Róbert

Česnica

Zaduiženje domaćice je da rano na Božićno jutro zamesi testo od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić koji se odozgo bode grančicom badnjaka.

Česnica ima ulogu slavskog klača na Božić. Kada svi članovi porodice stanu za sto, domaćin prvo zapali sveću, kadionicom okadi ikone, kandilo i sve prisutne i preda nekom mlađem kadionicu da okadi celu kuću.

Ukoliko neko zna, peva božićni tropar, a ukoliko ne čita se „Oče naš“ naglas. Kada se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Onaj ko dobije novčić u česnici smatra se da će biti srećan cele te godine.

U nekim krajevima se pored novčića, prema starom običaju, stavljaju i zrna različitih žitarica koja simbolišu životinje (belo i žuto žito, pšenica, pasulj), drvce drena, pa se smatra da će onaj ko ga dobije u parčetu kolača biti zdrav kao dren, ili drvce koje se zove jaram i označava da će onaj ko ga dobije nositi teret cele godine u ime porodice, kao asocijacija na volove koji vuku zaprege.

Kada se završi lomljenje česnice, ukućani čestitaju jedni drugima praznik i sedaju za trpezu.

Praznična trpeza

Praznična trpeza je prilika da se na našim stolovima nađu tradicionalna jela naše kuhinje. Praznici se u Srbiji gotovo ne mogu zamisliti bez sarme, podvarka, prebranca, čorbe, pihtija, kajmaka, domaćeg sira ili pečenja. Prase na ražnju je srpski specijalitet koji se ne može naći na zapadu, a kod nas je gotovo tradicionalan pred svaki veliki praznik.

U nekim krajevima se na prazničnoj trpezi mogu naći i kačamak, cicvara ili gotovac, dok se veoma često sluzimo uštipcima, projom, pitom razvijačom ili gibanicom. Kao predjelo se služi hleb sa mašću, čvarci, kavurma, švargla ili punjene suve paprike.

Od kuvanih jela na našim stolovima može se naći pasulj, jagnjeća sarmica, teleća glava u škembetu, od salata tu su ajvar, trljanica, pinđur, urnebes.

Od pića se u srpskim domovima može osetiti miris kuvane rakije koja se, kako kažu, pije da se nazdravi, ali i da krv prostruji venama u hladne dane.

Što se poslastica tiče, da li ćemo se zasladiti tortom, princes krofnama, baklavom ili nečim drugim sve je prepušteno mašti domaćica. Naravno sve zavisi od običaja i mesta u kojem živite.

Original Article