Naša koža je sklona osipima, tačkicama, bubuljicama i izraslinama svih vrsta. Veći deo vremena, ove pojave su bezopasne i proći će same od sebe, ali je uvek bolje razumeti uzroke simptoma kako bismo ih bolje tretirali i upravljali njima.
Probaćemo da navedemo najuobičajenije uzroke crvenih tačkica koje ne svrbe, a pojavljuju se na koži. Crvene tačkice koje ne svrbe mogu biti i sasvim suprotna pojava od onoga što obično vidimo kao sasvim normalan osip i postoji širok spektar uzroka ove pojave.
Potrudićemo se da se u tekstu koji sledi upoznamo sa potencijalnim okidačima. Naravno, ukoliko primetite neobične crvene tačkice na vašem telu, najbolje je da zakažete pregled kod svog dermatologa.
Potencijalni uzroci crvenih tačkica po telu
Belezi. Belezi su obojene tačke na našoj koži koje su prisutne od samog rođenja. Ponekad ove flekice mogu biti crvene boje. Kada je to u pitanju, onda su to obično vaskularni belezi. Ovaj tip belega je izazvan abnormalnim krvnim sudovima na koži.
Akne. Akne su ekstremno često stanje kože koje se može rangirati od blagih do teških oblika. Stanje odlikuje pojava ispupčenja na koži koja su crvena ili otečena.
Angiomi. Angiomi su kožne izrasline koje se mogu pojaviti bilo gde na telu. Oni su izazvani isprepletanim (grupisanim) krvnim sudovima i pojavljuju se kao crvene kupolaste izbočine, poznate i kao papule, na ili ispod kože.
Posebna vrsta angioma su tzv. senilni angiomi (cherry angioma). Kako ljudi stare, njihova koža je obično prva na udaru, ako ne sa više bora, onda sa više izraslina i diskoloracija. Senilni angiomi, takođe nazvani i senilni hemangiomi su, kako im i ime sugeriše, ravne ili blago izdignute tačke koje obično ne narastu više od 6.5 mm u prečniku.
Iako se mogu pojaviti u bilo koje doba života, one češće rastu kako starite. Iako njihovo ime zvuči zastrašujuće, angiomi nisu kancerozni i ne pretvaraju se u rak kože.
Uzroci. Senilni angiomi su grupe dilatiranih kapilarnih krvnih sudova. Kapilari su najmanji krvni sudovi. Niko ne zna zašto se učestalost pojave angioma povećava sa starošću, iako se zna da istanjenost kože koja nastupa sa starenjem može da ih učini vidljivijim. Osobe sa nežnom kožom ih češće dobijaju. Senilni angiomi se pojavljuju obično od tridesete godine pa nadalje. Oni nisu povezani sa zdravstvenim poremećajima i mogu se prenositi kroz porodično nasleđe.
Značaj. Senilni angiomi nemaju veze sa rakom. Van psiholoških efekata zbog njihovog izgleda, oni nemaju niakakav medicinski značaj. Većinom se pojavljuju na leđima, gde nisu vidljivi drugima, mada ih ponekad ima i na rukama i nogama. Ako vam smetaju iz kozmetičkih i estetskih razloga, lako se uklanjaju. Ako su na mestima koja su stalno izložena nadražajima odećom ili nakitom, mogu krvariti.
Razlikovanje od kancera. Rak na koži ne podseća na angiome. Većina kancera na koži su nepravilno oblikovana područja koja se razvijaju i menjaju tokom vremena. Senilni angiomi, poput kancera na koži, mogu u jednom trenutku početi učestalo da se pojavljuju, uvećavaju ili potamne kako starite. Ali, za razliku od raka na koži, oni ne rastu u nepravilnim oblicima i obrascima. Ako senilni angiom počne da raste u nepravilnom obliku, onda treba posetiti lekara jer to mogu biti lezije raka na koži koje nemaju veze sa senilnim angiomom. Znaci raka kože uključuju bolne ranice koje ne prolaze, niti zarastaju, kao i izrasline ili čvoriće koji menjaju boju, veličinu i oblik.
Uklanjanje angioma. Ako vas angiom zabrinjava, uklanjanje je jednostavna procedura. Za uklanjanje se može koristiti elektrokauterizacija, laserska i krioterapija ili tehnika zamrzavanja, a mogu se ukloniti i hirurškim zahvatom. Njihovo uklanjanje obično ne ostavlja ožiljke. Zato što ne predstavljaju kancerozne izrasline, ne mora se raditi biopsija.
Keratosis pilaris ili guščija koža. Ovo stanje je uobičajeno i bezopasno. Kada neko ima guščiju kožu to znači da mu koža postane gruba i da po sebi ima male izbočine, kao da je pokrivena sićušnim trajnim papulama (kao kada se naježimo). Ne postoji lek za guščiju kožu, ali možete biti u stanju da poboljšate stanje koristeći kupke i tonike bez deterdženta, da je hidrirate i nežno uklanjate mrtve ćelije kože sa površine (eksfolijacija/piling).
Kada imate ovakvo stanje kože nema razloga da posećujete lekara, osim ako to ne izaziva zabrinutost kod vas.
Guščija koža se poboljšava kako starite, a ponekad potpuno nestane u zrelim godinama. Guščija koža obično pogađa zadnji deo gornjih delova ruku, ponekad zadnjicu i prednji deo butina. Retko su pogođeni gornji deo leđa i podlaktice. Ponekad se dešavaju retke varijante guščije kože koje pogađaju obrve, lice i skalp ili čitavo telo.
Kako to utiče na kožu? Delovi kože pogođeni guščijom kožom biće prekriveni sitnim šiljkastim izbočinama, koje mogu biti bele, crvene ili u boji kože. Tačkice liče na guščiju kožicu, a koža je gruba kao šmirgla.
Kod nekih ljudi, koža svrbi i može se dogoditi inflamacija.
Guščija koža se ne može prenositi sa osobe na osobu (nije zarazna).
Stanje kože se poboljšava tokom leta i pogoršava tokom zimskih meseci ili suvih vremenskih uslova.
Koga pogađa guščija koža? Guščija koža je veoma uobičajena i pogađa jedno od troje ljudi. Može se pojaviti kod ljudi svih uzrasta, ali je uobičajena kod:
- dece i adolescenata;
- žena:
- ljudi sa ekcemom ili ihtiozom;
- ljudi keltskog porekla.
Stanje obično započinje tokom detinjstva, iako se poneakd pojavljuje kod beba i pogoršava u adolescenciji, oko puberteta.
Guščija koža se poboljšava nakon puberteta i može nestati u zrelom dobu.
Šta izaziva guščiju kožu? Ovo stanje se obično prenosi naslednim putem i možete ga naslediti od roditelja. Ako jedan roditelj ima ovo stanje, postoji šansa jedan prema dva da će dete takođe imati. Guščija koža se pojavljuje kada se u folikulima dlake nakupi previše keratina. Keratin je protein koji se nalazi u spoljašnjem sloju kože, što izaziva da površina kože zadeblja. Ekscesivne keratoze blokiraju folikule dlake sa čepovima tvrde, grube kože. Tanani čepovi šire pore, dajući koži tačkast izgled. Obično je guščija koža povezana sa drugim stanjima na koži, kao što su ekcem i ihtioza, pa to pogoršava osip.
Kako se tretira guščija koža? Malo je toga što može biti učinjeno i obično se stanje poboljšava samo od sebe bez ikakvog tretmana. Vi biste mogli jednostavno da čistite kožu blagim rastvorima koji nemaju deterdžent i sapunicu, da redovno hidrirate kožu i da joj radite piling.
Pityriasis Rosea. Ovo je relativno često stanje kože koje uzrokuje privremeni osip sa izdignutim, crvenim perutavim pečatima na telu. Stanje može pogoditi bilo koga, ali je uobičajenije kod starije dece i mladih ljudi do 35. godine.
Simptomi pityriasis rosea-e. Neki ljudi se osećaju loše nekoliko dana pre nego što dobiju osip, sa simptomima kao što su glavobolja, groznica i bol u zglobovima.
Jedan, ružičasti ili crveni ovalni deo perutave kože, poznat je kao vesnik osipa. On se obično pojavljuje najmanje dva dana pre nego što se celo telo ospe. Varira u veličini od 2 do 10 cm. Može se pojaviti na vašem stomaku, grudima, leđima ili vratu, a ređe na licu, skalpu ili blizu vaših genitalija.
Nakon nekoliko dana, pa sve do dve nedelje kasnije, širi se osip, koji može trajati od 2 do 6 nedelja. Sastoji se od manjih izdignutih perutavih tačkica koje se obično kreću u veličini od 0.5 do 1.5 cm. Većina ljudi dobija mnogo tačaka preko grudi, leđa, stomaka, vrata, nadlaktica i gornjih delova butina. Lice obično nije zahvaćeno.
Kod ljudi koji imaju svetlu put, osip je obično rozikasto-crvenkaste boje. Kod tamnoputih ljudi, osip ponekad može biti sivkast, tamnobraon ili crn. Osip nije bolan, ali ponekad može da svrbi.
I vesnik osipa, kao i sam osip obično traju od 2 do 12 nedelja, iako ukupno mogu da traju i do 5 meseci. Nakon što osip prođe, možete imati tamnije ili svetlije delove kože. To će proći u roku od nekoliko meseci i neće ostaviti trajne ožiljke.
Lečenje pityriasis rosea-e. Ovo stanje prolazi samo od sebe u roku od 12 nedelja. Tretman nije potreban ako nemate neprijatnosti i svrab. Mogući tretmani uključuju:
- emolijente – kreme koje vlaže i umiruju kožu;
- steroidne kreme i masti – kao što su hidrokortizon i betametazon, jer oslobađaju od otoka i svraba.
Petehije. Petehije su crvenkasto-ljubičaste tačkice koje se veličine vrha čiode (3 mm) i pojavljuju se kada naprsnu mali krvni sudovi, zvani kapilari, pa krv uđe u kožu. Petehije ne pobele na pritisak i one su u ravni kože. Stanje petehijalnog osipa se može dogoditi iz više razloga. Ako primetite petehije na licu, vratu ili grudima, onda su one možda posledica dugotrajnog naprezanja zbog podizanja teškog tereta, kašlja, povrćanja, plakanja, porođaja.
Dugotrajno naprezanje može dovesti do pucanja kapilara i prouzrokovati da se krv izlije u kožu, pa da formira petehija. Fizička povreda od udarca ili davljenja, može takođe dovesti do petehijalnog osipa. Takođe to mogu učiniti i teške opekotine.
Ako vam se sve ovo nije dogodilo, a imate petehije, onda se one mogu javiti kao rezultat upotrebe određenih lekova, poput varfarina i heparina (antikoagulansi). To su lekovi koji sprečavaju koagulaciju krvi. Ostali lekovi koji mogu u određenim slučajevima izazvati petehijalni osip su:
- penicilin, antibiotik;
- naproksen, antiinflamatorni lek;
- atropin, lek koji se ponekad koristi za tretiranje problema sa očima, srcem i drugim problemima.
Ako ne uzimate nijedan od ovih ili drugih lekova, onda je uzrok, možda, infektivne prirode.
