Promene u načinu ishrane tokom proteklih 50 godina igraju ključnu ulogu u porastu obolelih od mentalnih bolesti, prema jednoj od novijih istraživanja koju je sprovela Mental Health Foundation.
Ove promene se ogledaju u načinu na koji se hrana proizvodi koji je promenio balans ključnih nutritienata koje ljudi unose kroz obroke. Takođe ljudi unose mnogo manje svežih namirnica a više namirnica bogatih saturisanim masnoćama i šećerom. Ovo je vodeći činlac depresije i problema sa memorijom.
Dr Andrew McCulloch, vođa istraživačkog tima je rekao da smo potpuno svesni kako način ishrane utiče na opšte zdravlje, ali tek počinjemo da shvatamo kako utiču nutritijenti koji se unose hranom na mozak kao organ i na mentalno zdravlje. Ukoliko tokom lečenja nekog mentalnog oboljenja izvršimo i promene u načinu ishrane imaćemo bolje rezultate nego ako ga samo tretiramo lekovima i psihoterapijom.
Na osnovu ovog istraživanja je zaključeno da se u poslednjih pet decenija poremetila ravnoteža između minerala, vitamina i esencijalnih masnoća koje se unosi svakodnevnom ishranom. Sa razvojom poljoprivrede gde su pesticidi nezaobilazni u gajenju biljne hrane promenio se odnos masnoća u telesnoj građi životinja. Sada pilići dostižu težinu za klanje dva puta brže nego pre 30 godina ali i odnos masnoća u njihovom mesu je povećan za 22%. U mesu piletine je promenjena i ravnoteža vitalnih masnih kiselina tzv. omega-3 i omega-6 kiselina koje kod ljudi omogućavaju normalnu funkcionalnost mozga.
S druge strane u savremnom načinu ishrane povećan je unos zasićenih-saturisanih masnoća za koje je dokazano da usporavaju radne procese mozga. Sada ljudi unose 34% manje povrća i 60% manje ribe koja je glavni izvor omega-3 masnih kiselina nego pre 50 godina. Ovakve promene u načinu ishrane se mogu povezati sa većim brojem ljudi koji pate od depresije, šizofrenije, smanjene koncentracije, hiperaktivnosti (ADHD) i Alchajmerove bolesti.
Postoje dva važna cilja zalagati se da ljudi usvoje zdraviji način ishrane koji bi podrazumevao unošenje već količine svežeg voća i povrća kao i ribe a drugi upozoriti zakonodavce na važnost uvođenja zdravog načina proizvodnje hrane.
Dobra vest je da je zdrav način ishrane za zdrav um je isti kao i za dobro zdravlje, loša vest je da ako ne bude radikalnih promena u proizvodnji hrane pre svega životinjskog porekla neće biti ni zdrave i nutritivno vredne hrane dostupne na tržištu.
Rebecca Foster, nutricionista iz British Nutrition Foundation, je rekla da su istraživanja i dokazi koji povezuju način ishrane sa mentalnim zdravljem još uvek u samom začetku, ovu temu je veoma teško istražiti a mnogi rezultati su subjektivni, pa je za sada teško doneti konačne zaključke o povezanosti mentalnih oboljenja sa načinom ishrane.
Ipak glavne preporuke o načinu ishrane koje su proistekle iz ovog istraživanja se poklapaju sa preporukama u ishrani za dobro opšte zdravlje a nastaviće se i sa daljim ispitivanjima.
