Dileme sa veštačkim zaslađivačima: kako da raskinete začarani krug šećera

Foto: Profimedia

Nepca po prirodi vole sladak ukus, a konzumiranje šećera može da dovede i do zavisnosti, smatra Bart Hebel sa Univerziteta Prinston, prezentujući rezultate eksperimenata. Nutricionista Dajen Sanfilipo, kada govori o svom tronedeljnom planu detoksikacije, preporučuje da se izbegava ne samo šećer, već i zamene. Naime, posle 21 dana „posta“ bez šećera naše čulo ukusa će potpuno drugačije doživeti sladak ukus, pa će nam sva prirodna hrana imati slađi ukus, pojašnjava Sanfilipo.

Šećer nazivaju jednom od „četiri bele smrti“, a poslednjih godina se označava kao jedan od glavnih krivaca za gojaznost, srčane bolesti, rak, oštećenje moždane funkcije. Tako rafinisani, beli šećer postaje jedan od glavnih neprijatelja zdravlja, jer ne samo da preradom gubite minerale i vitamine, potrebne za metabolizam, već to dovodi do opeterećenja pankreasa i nadbubrežne žlezde, kao i membrane krvnih sudova, koje počinju da talože holesterol.

Konzumiranje previše šećera, naročito skrivenog u raznim namirnicama, iako nas snabdeva viškom kalorija, u stvari crpi našu energiju, smatra Dajen Sanfilipo, nutricionista i autor knjige „Detoksikacija od šećera za 21 dan“. Zbog narastajućeg problema gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnoh bolesti i njihove povezanosti sa načinom ishrane i prevelikom konzumacijom prostih ugljenih hidrata, naročito šećera, Američka asocijacija za srce je još 2009. donela nove preporuke. Po tim preporukama, Amerikanci moraju da značajno smanje unos šećera, muškarci na 120 kalorija dnevno (šest kašičica), a žene na 100 kalorija za dan (pet kašičica). Toliko šećera nalazi se u samo jednoj maloj čaši soka.

Imajući to u vidu, mnogi su pohitali da nađu zamene za šećer, naročito one koje imaju malo kalorije. Veštački zaslađivači su mnogo slađi od običnog šećera, pa mogu da se koriste u malim količinama.

Međutim, već godinama se vodi debata o štetnosti veštačkih ili niskokaloričnih zaslađivača, naročito najrasprostranjenijeg, aspartama. Dva odvojena istraživanja, dansko i italijansko, potvrdila su štetnost aspartama, na deklaracijama označenog kao E951. Dansko istraživanje, obavljeno na 59.334 trudnica, pokazalo je da prekomerna upotreba zaslađenih gaziranih napitaka, koji su veštački obojeni, povećava opasnost od prevremenog rođenja bebe za 29 odsto u odnosu na prosek.

Kao jedna od najpoželjnijih zamena za šećer u poslednje vreme se preporučuje biljka stevija, jer ne podiže nivo šećera u krvi i nema kalorija, a oni koji osim slatkog ukusa žele da namirnicama unesu i nešto hranljivih materija biraju melasu i med, kao ili šećer od kokosove palme.

Prirodne zamene za šećer

Javorov sirup

Za: Posebnim načinom prerade javorovog drveta dobija se sirup koji ima visok sadržaj saharoze, a malo fruktoze, i dokazano je da sadrži antioksidante.

Protiv: Ipak sadrži fruktozu.

Agava sirup

Za: Ovaj sok od lišća plave agave je veoma intezivne slatkoće, te se zato koriste količinski manje od šećera.

Protiv: Ima mnogo fruktoze, od 75 do 90 odsto, što je više čak i od kukuruznog sirupa. To znači da ga organizam ne metaboliše dobro i da mnogo i brzo podiže nivo šećera u krvi.

Melasa

Za: Nusprodukt procesa proizvodnje šećerne trske; bogata je svim hranljivim materijama ekstrahovanih iz šećera tokom prerade procesa – gvožđem, bakrom, magnezijumom, cinkom, kalcijumom, i kalijumom.

Protiv: Sadrži visok nivo fruktoze.

Med

Za: Ovaj cvetni nektar koji sakupljaju pčele ima antibakterijsko dejstvo, sadrži vitamine i izvor je antioksidanasa. Ima manje kalorija od šećera.

Protiv: Sadrži čak 40 odsto fruktoze.

Stevija

Za: Prirodna (u pitanju je lišće biljke stevija), nema ugljenih hidrata ni kalorija, i ne podiže nivo šećera u krvi.

Stevija ima nizak glikemijski indeks i može da bude idealna zamena za šećer, iako je od njega slađa 300 puta.

Protiv: I dalje održava želju za slatkišima (kao i veštački zaslađuivači), izazivajući telo da i dalje žudi za slatkim. Može nekada i da ima gorak ukus.

Ksilitol

Za: Ksilitol se izdvaja iz biljnih vlakana bobica, breze i kukuruzne opne.

Ima veoma malo kalorija, ne diže nivo glukoze (mogu da ga koriste i dijabetičari), ne uništava zube.

Protiv: Pošto se dobija iz kukuruza, može da potiče od GMO biljke, i takođe može da ima gorak ukus.

Sirup od smeđeg pirinča

Za: Smeđi pirinač se kuva i izlaže enzimima koji ga razbijaju u šećer i ne sadrži fruktozu.

Protiv: Nema hranljivih materija, a i smeđi pirinač može da sadrži arsen.

Šećer od kokosove palme

Za: Ekstrakt od kokosove palme koji sadrži malo fruktoze, ali dosta kalijuma i vitamina C.

Protiv: Sadrži fruktozu, i isto ugljenih hidrata i kalorija kao i šećer.

Veštački zaslađivači:

Mnogi veštački zaslađivači danas se smatraju nepoželjnim pored prirodnih zamena za šećer.

Aspartam

Oko 200 puta slađi od šećera, aspartam je niskokalorijska veštački stvorena zamena za šećer. Sadrži enzim problematičan za osetljive osobe, koje ne mogu da ga metabolišu kako treba. Nalazi se u velikom broju dijetetskih proizvoda i industrijske hrane i pića.

Sukraloza

Hemijski stvorena zamena za šećer koja je 600 puta slađa. Problem je što uništava bakterije u crevima, kako one loše, tako i dobre. Mnogo hrane namenjene mršavljenju i one označene kao dijetetske sadrži ovaj veštački zaslađivač.

Saharin

Zamena za šećer koja se koristi poslednjih 100 godina i danje je dostupna. To je sintetički zaslađivač 300 puta slađi od šećera i neka istraživanja ga povezuju sa rakom. Nema kalorija, a prolazi kroz telo podizanja nivoa šećera u krvi, preporučivan je dijabetičarima decenijama unazad.

Izvor: novosti.rs


Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.