“Drastičan” porast broja gromova na Arktiku mogao bi da utiče na vremenske uslove širom sveta

munja gromFoto: EPA-EFE/David Martínez Pelcastre

Na Arktiku je zabeležen “drastičan porast” broja gromova tokom 2021. godine, što predstavlja jednu od “najspektakularnijih” manifestacija klimatske krize, ali i veliku opasnost, kažu naučnici.

U najsevernijem regionu Zemlje, gde su munje ranije bile retkost, tokom 2021. je primećeno 7.278 udara groma, što je gotovo dvostruko više nego tokom proteklih devet godina ukupno.

U vazduhu na Arktiku obično nema takozvane konvektivne toplote koja je neophodna za stvaranje munja, tako da je ovo otkriće – objavljeno u godišnjem izveštaju finske kompanije Vaisala, koja se smatra globalnim tehnološkim liderom i ekspertom u merenjima u oblasti meteorologije, životne sredine i industrije – veoma zabrinulo naučnike i meteorologe.

“Tokom prethodnih 10 godina ukupan broj munja severno od Arktičkog kruga je bio prilično konstantan. Ali sada je zabeleženo toliko drastično povećanje, da je to veoma zabrinjavajuće”, rekao je glavni meteorolog i stručnjak za munje iz Vaisale Kris Vagaski, prenosi Gardijan.

Uz temperature koje su na Arktiku u porastu za tri puta više od proseka, praćenje munje u ovom regionu je postalo važan indikator klimatske krize.

Topljenje leda u okeanu znači da više vode može da ispari, što pridodaje vlažnosti u atmosferi.

Više temperature i atmosferska nestabilnost stvaraju savršene uslove za munje.

Praćenje trendova promena na Arktiku zato može da otkrije mnogo o tome kako se atmosfera menja u odgovor na promene klime.

“Promene na Arktiku mogu da znače promene bilo gde na planeti. Vreme jeste lokalna stvar, ali ono što se događa u vašoj zemlji zavisi od toga kako se atmosfera ponaša u drugim krajevima sveta”, objašnjava Vagaski.

On upozorava da promene uslova na Arktiku mogu da izazovu više ekstremnih hladnih talasa, ili toplotnih talasa, ili ekstremnih promena u količini padavina u Evropi.

Razorni požari koji su prošlog leta besneli širom Evrope i Severne Amerike su delom podstaknuti gromovima.

Obično je manje od 15 odsto požara godišnje izazvano gromovima, ali ovi požari spaljuju veće površine nego oni koje su izazvali ljudi.

Identifikovanje uslova pogodnih za gomovima izazvane požare je od ključnog značaja za brzu reakciju.

Rizik od udara groma na Arktiku je još uvek nizak, ali povećana verovatnoća bi mogla da predstavlja rizik po zajednice koje se u prošlosti nisu susretale sa tim.

Ljudi koji žive na ravnom zemljištu tundri ili u blizini okeana su najizloženiji udarima gromova koji, osim toga, dovode električnu i drugu infrastrukturu u opasnost od oštećenja.

“Klimatske promene povećavaju rizik od izbijanja gromovima izazvanih požara. Zato je praćenje trendova pojave gromova na Arktiku naročito važno i naučnici treba da se posvete tome u budućnosti”, zaključuje Vagaski.

Još vesti iz ovog gradaOriginal Article