Foto: Ljiljana Bukvić
Kada vas krajem septembra dočeka sunce, makar i bilo tek osam stepeni iznad nule može se reći da ste imali sreće sa vremenom. Kaldrma je na sve strane, popločane su ulice, trotoari, trgovi. Male i velike, kocke najrazličitijih oblika i vrsta.
Zelenim tramvajima svuda može da se stigne po gradu, gužve gotovo da i nema, a možda je razlog tome što trećina stanovnika prestonice Finske bira da ide peške, trećina koristi gradski prevoz, a nekih 10 odsto vozi bicikl. Tek svaki peti ide svojim automobilom. U samom gradu živi nekih 650.000 ljudi, ali sa okolinom Helsinki ima 1,4 miliona stanovnika. Osnovan je 1550, kada je njime upravljao švedski kralj Gustav Vasa. Finski jezik postao je dominantniji nad švedskim tek 1891, a 1917. Finska je stekla nezavisnost.
Smešten tik uz obalu Baltičkog mora ovaj grad ima idealnu poziciju. Luka je, ima staru tržnicu na obali, i pojedinim Fincima omiljene zgrade iz XII veka.
Tako su dobro renovirane, da im nikada ne biste dali tolike vekove. Šetajući uz obalu do najveće javne saune u Finskoj Loyly, samo jedne među dva miliona koliko ih imaju u zemlji, naš sjajni vodič Peka pokazao nam je i vile skockane uz Baltik. „Ovde žive pojedini lideri političkih partija“, pokazao je na red sličnih višespratnica opasanih ogradama, velikih, ali pitomih. Kvadratni metar u tom kraju ide i do 15.000 evra.
Iako su drvene kućice nekada bile česta pojava u Helsinkiju ih više nema. Isterala ih je potreba investitora da idu uvis, što sa drvenim kućama nije moguće. Ipak, zadržale su se u finskim selima, u šta smo se kasnije i uverili.
Finci su opušteni. Nasmejani, ležerno obučeni, ne žure mnogo, a opet sve stižu. Turista nema mnogo krajem septembra, iako se povremeno može čuti engleski ili ruski.
Što je i logično, jer su ruska i švedska manjina najbrojnije. Mada, Nemci su im najčešće gosti. Za one koji prvi put dolaze postoji nekoliko preporuka, jedna od njih je tvrđava Suomenlina izgrađena sredinom 18. veka do koje se stiže ferijem, ali i Helsinki katedrala i Uspenska crkva. Zoo vrt poput Suomenline ima svoje ostrvo. Za one koji ne pešače trotineti i bicikli su nadohvat ruke i nisu skupi. Za pet evra mogu da se voze ceo dan, za 10 evra celu nedelju, a postoje i sezonske karte.
Iako u predvečerje radnog dana izgleda kao da neće biti mesta u kom može da se popije kafa ili pivo, ovaj grad, ipak, ima svoje adute. Ulicom pravo od železničke stanice, do ranih jutarnjih sati i uz bend koji svira uživo makar to bilo nekoliko ljudi otvoren je irski pab Molly Malone. Pola litre točenog piva je od šest do 10 evra. Skupo, za svakog ko nije pio pivo u Oslu, na primer.
Ali njihova gostoljubivost i zagrljaji kojima vas ispraćaju po odlasku govore nam da je bilo vredno tih para. A naučili smo bar da nazdravimo na finskom – Kippis ili Holokyn kolokyn (holokun kolokun)!
