Početak svemirskog doba: Na današnji dan lansiran Sputnik 1

7

Foto: Pixabay / qimono

Lansiran je sa kosmodroma koji je pripadao SSSR-u u Bajkonuru, sadašnjem Kazahstanu.

U kosmos ga je odnela raketa R-7 koju je projektovao Sergej Koroljov za balističke rakete.

Kretao se po orbiti udaljenoj 250 kilometara od Zemlje.

Lansiranje Sputnika 1 započelo je trku u istraživanju svemira između SSSR-a i SAD-a.

Uspešno lansiranje je šokiralo svet dajući bivšem Sovjetskom Savezu vođstvo u slanju prvog objekta u svemir.

Foto: NASA

Reč “sputnik” prvobitno je značila “putnik”, ali je u modernoj ruskoj postala sinonim za “satelit”.

Ova istorijska slika prikazuje tehničara koji je završne detalje stavio na Sputnik 1, prvi veštački satelit čovečanstva.

Sputnik je predstavljao loptasto telo od aluminijumskih legura, prečnika 58 centimetara koje je bilo hermetički zatvoreno.

Unutrašnjost je bila ispunjena inertnim gasom, a specijalni uređaj je održavao temperaturu koja je bila neophodna za siguran rad dva radio predajnika i akumulatora.

Količina električne energije koja je poneta sa Zemlje bila je dovoljna za tronedeljni rad ugrađene opreme.

Spoljašnji deo lopte bio je specijalno poliran da bi se obezbedila određena svojstva upijanja odnosno odbijanja Sunčevih zraka.

Na njoj su se nalazile četiri štap – antene, dve dužine 2,4 metra i još dve dužine 2,9 metara.

Ukupna težina satelita bila je 83,6 kilograma.

Kugla pod pritiskom napravljena od legure aluminijuma imala je pet primarnih naučnih ciljeva:

  • ispitivanje metode stavljanja veštačkog satelita u Zemljinu orbitu;
  • davanje informacija o gustini atmosfere računanjem njenog životnog veka u orbiti;
  • test radio i optičke metode praćenja u orbiti;
  • određivanje efekta širenja radio talasa kroz atmosferu i
  • proveravanje principa pritisaka koji se koriste na satelitima.

Pošto je pune tri nedelje slao signale sa putanje i time omogućio dragocene provere osnovnih postavki leta u vasioni, Sputnik 1 je “zaćutao” 26. oktobra pošto su se istrošile baterije, ali je nastavio da se kreće oko Zemlje.

Posle tri meseca, tačnije 93 dana, 1400 obrtaja oko naše planete i oko 60 miliona pređenih kilometara, prvenac vasionske ere je 4. januara 1958. zašao u guste slojeve atmosfere i prestao da postoji.

Original Article