Samoniklo ili divlje bilje jeste ono koje raste u prirodi bez pomoći čoveka. U prirodi se može naći različito samoniklo bilje koje može da se koristi u ljudskoj ishrani. Međutim, pre nego što odlučite da sami berete bilje za sopstvenu upotrebu, trebalo bi da budete dobro upoznati sa tim koje su biljke toksične, a koje se mogu jesti. Samoniklo bilje ima veliku prednost, jer se ne tretira pesticidima i drugim hemijskim sredstvima. Zbog toga većina samoniklog bilja sadrži mnogo lekovitih svojstava i veliku hranljivu vrednost.
Prema hranljivoj vrednosti i upotrebi samoniklo jestivo bilje se deli na četiri grupe, a to su povrće i salate, hlebne biljke, čajne biljke i začinske biljke. U povrćne biljke se svrstavaju zeljaste biljke čije se stabljike i listovi koriste za spremanje čorbi ili salata. Hlebne biljke su one koje imaju lekoviti koren ili plod i koje sadrže veću količinu skroba, pa se zato koriste za spremanje hleba ili pirea. U čajne biljke se svrstavaju one čiji se listovi ili drugi nadzemni delovi koriste za pravljenje lekovitog čaja, dok začinske biljke služe da poboljšaju ukus hrane. U nastavku možete videti spisak jestivog samoniklog bilja koje se najčešće koristi u ishrani.
Jestivo samoniklo bilje – top 12 lista:
Divlja artičoka (Cynara carduncalis). Divlja artičoka se u ishrani koristi na isti način kao i artičoka koja se uzgaja u baštama. Od divlje artičoke se koristi samo cvetna glavica, dok koren, listovi i stabljike nisu namenjeni ljudskoj ishrani. Što se lekovitih svojstava tiče, artičoka blagotvorno deluje na krvne sudove i povećava njihovu elastičnost. Na taj način se znatno smanjuje rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara.
Bokvica ženska (Plantago major). List bokvice se koristi u ljudskoj ishrani i bere se od maja do septembra. Ova biljka je bogat izvor vitamina C, belančevina i šećera, a takođe sadrži i limunsku kiselinu i sluz.
Borovnica (Vaccinium myrtillus). Plodovi borovnice su tamnoplavi i prepuni lekovitih sastojaka. Oni sadrže vitamine B kompleksa, kao i vitamin C, minerale poput magnezijuma, fosfora i kalijuma, limunsku kiselinu, šećer i druge korisne materije. Plodovi borovnice se mogu jesti sveži ili u vidu osušenih bobica, a mogu se koristiti i za pravljenje vina. Borovnica pomaže u lečenju dijareje i ostalih problema sa crevima i želucem. Takođe, borovnica blagotvorno deluje na nervni sistem i na čulo vida, a gusti sok od borovnice je dobar za lečenje svraba i fleka na koži.
Bosiljak (Ocimum basilicum). Od bosiljka se koriste samo listovi, sveži ili sušeni. Ova biljka se naročito koristi u mediteranskoj kuhinji, za pripremu raznih salata, čorbi, kao dodatak ribi i raznim umacima. Od bosiljka se priprema i poznati itaijanski preliv za testenine i salate, zvani pesto, gde se osim listova bosiljka dodaje i beli luk, sir, so, maslinovo ulje i pinjoli. Što se lekovitih svojstava tiče, bosiljak poboljšava varenje i ima umirujuće dejstvo, omogućava kvalitetan san, smanjuje holesterol i krvni pritisak.
Menta (Mentha piperita). Menta ili nana takođe spada u samoniklo jestivo bilje. Ona ima brojna lekovita svojstva, a osim što se koristi u vidu čaja, često se dodaje i jelima od mesa, ribe, kao i slatkim jelima.
Mirođija (Anethum graveolens). Mirođija je samonikla biljka osvežavajućeg mirisa, čiji se listovi i semenke koriste kao dodatak raznim čorbama, jelima od mesa, salatama i sirevima. Mirođija jača imunitet i ublažava grčeve u stomaku.
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis). Iglice i grančice ruzmarina su blagog i pomalo oporog ukusa i koriste se kao dodatak pečenom mesu, uz kombinaciju belog luka, vina i peršuna.
Špargla (Asparagus officinalis). Samonikla špargla ima više lekovitih sastojaka od kultivisane špargle. U ishrani se koriste nadzemni izdanci, koje je potrebno oljuštiti.
Timijan (Thymus vulgaris). Sveži ili sušeni listovi timijana se koriste kao začin jelima, a naročito dobro idu uz povrće, kuvana jela i roštilj. Timijan ima blago slatkast ukus, ima brojna lekovita svojstva i reguliše probleme sa varenjem.
Vranilovka (Origanum vulgare). Vranilovka ili origano je zeljasta i aromatična biljka koja sadrži mnoga lekovita svojstva. Najčešće se koristi kao začin i prirodni konzervans. Osušeno lišće origana se melje i dodaje u različita jela. Origano reguliše varenje, olakšava disanje i jača imuni sistem organizma.
Zmijska trava (Sanguisorba minor). Od ove samonikle jestive biljke koristi se list, koji je bogat izvor korisnih sastojaka. Ova biljka poboljšava apetit, reguliše probavu i ima diuretičko dejstvo. Najčeše se upotrebljava za pravljenje umaka i u kombinaciji sa ribom.
Zova (Sambucus Nigra). Za pripremu zimnice koriste se bobičasti plodovi i cvetovi zove. Bobice zove su bogat izvor belančevina, vitamina B1, šećera, sluzi i drugih korisnih sastojaka, a od bobica se najčešće pravi džem. Međutim, važno je da se bobice prvo termički obrade, jer sveže bobice mogu da izazovu mučninu, proliv i povraćanje. Zova ima diuretička svojstva i pomaže u čišćenju bubrega, želuca ali i celog organizma. Ukoliko se konzumira u večernjim satima, kuvani sok od zove može rešiti probleme sa nesanicom.
Pored navedenog jestivog samoniklog bilja, treba spomenuti još i mirtu, maslačak, matičnjak, korijander, komorač, jagorčevinu, gavez, iđirot, đumbir, slačicu i mnoge druge lekovite biljke.
