Šta se krije pod ljuskom jajeta – pitanje je o kojem potrošač u Srbiji gotovo nikada ne razmišlja, a pri izboru ove namirnice najčešće je u zabludi.
Jaje bira po veličini, odoka, ne čita deklaraciju ni rok trajanja, a najbolja kupovina za njega je na pijaci od trgovca čije kokoške navodno kljucaju po bašti i nose kao dukat žuta jaja.
Suština je, kažu poznavaoci, da jaje liči jajetu, ali samo naizgled. Kako je ovo jedna od najprodavanijih namirnica i možda najjeftiniji doručak, nema sumnje da je mogućnost za malverzacije velika.
Zbog toga bi ovdašnji kupci baš u ovom slučaju trebalo da se oslone na staru praksu Jevreja koji su nekada jaja prodavali isključivo na kilo.
Mnogo toga se u proizvodnji ove namirnice od tada promenilo, ali upravo je mera ostala jedan od najvažnijih kriterijuma kojim kupac treba da se vodi pre nego što posegne za pakovanjem jaja.
Na šta treba obratiti pažnju
Prvo na šta treba obratiti pažnju jeste da li su označena kvalitetom A ili B, jer se prvom označavaju sveža, a drugom rashlađena jaja koja su mogla da se čuvaju i šest meseci pre nego što su stigla na tržište.
Sledeći korak je odabir klase. Da bi kupac bio siguran da je, recimo, dobio klasu S, odnosno 10 jaja najviše kategorije, potrebno je da vaga u supermarketu pokaže da ona teže između 650 i 700 grama.
Gramaža A klase mora da bude između 600 i 650, a B – od 550 do 600 grama. Kupac ne bi trebalo da se ustručava da pre kupovine izmeri pakovanje, jer je to njegovo pravo.
Najsigurnije u supermarketima
Najsigurnija kupovina je u velikim trgovinskim lancima. Dobavljači su uglavnom proizvođači koji imaju farme i sa 100.000 kokošaka. Većina poseduje Hasap standard koji obezbeđuje sigurnu proizvodnju. Zato potrošači treba da obrate pažnju da li na pakovanju stoji ime proizvođača ili samo firme koja pakuje jaja. U drugom slučaju, put ove namirnice do trgovine sigurno je bio duži, kaže za Potrošačku politiku jedan od najvećih proizvođača u Srbiji.
Jaje koje izlazi iz velike proizvodnje , između ostalog, ima i stalan sistem kontrole, veterinara i tehnologa, kontrolisana je i nabavka hrane za kokoške, a što se potrošača tiče, u slučaju da imaju zamerke, znaju i kome mogu da se obrate.
S druge strane, na pijacama, rizik je veći. Ima poštenih proizvođača, ali većina su nakupci koji često menjaju mesto kupovine. Na tezgama mogu da se prodaju uvezena, rashlađena jaja koja su deklarisana kao sveža i to je jedna od najčešćih prevara. Ovakvim metodama se prodavci služe posebno u toku jeseni kada nastupa sezona slava i kada se iz rashladnih hala izbacuje roba uskladištena tokom leta.
Dešava se i da ovi preprodavci kupuju zaprljana jaja od velikih proizvođača jer ona po standardima ne mogu da idu u trgovine. Baš takva se nude kao sveža domaća sa, navodno, malih seoskih farmi i to po znatno višim cenama.
Kupovina na pijaci nije sigurna i zbog toga što ne postoji način da se izvrši adekvatna kontrola. Po zakonu, i ova trgovina podleže obaveznim analizama, ali su one ređe nego u velikim lancima i proizvodnjama.
Pravilnik o kvalitetu jaja iz 2004.
U Srbiji je na snazi Pravilnik o kvalitetu jaja iz 2004. godine koji je u međuvremenu pretrpeo manje izmene. Ipak, dosta se razlikuje od evropskih propisa.
U EU je tako razlika između klasa jaja deset grama (kod nas je pet), a u pojedinim državama obaveza proizvođača je da svaki komad u pakovanju posebno obeleže. Ovo se radi takozvanim laserskim klasiranjem koje nije jeftino i po pravilu ovakve standarde dotira država.
Da bi se potrošači lakše snalazili u ponudi i kupovali ono što traže, uvedene su oznake L, M i S kojim se označava i garderoba. Ove propise je inače susedna Hrvatska uvela još pre dve godine i poprilično uredila tržište.
Istraživanje Politike pokazalo je da u nekim slučajevima i u trgovinama mogu da se nađu jaja koja nisu deklarisana kao rashlađena iako nisu sveža. Ova jaja nešto slabijeg kvaliteta prodaju se po višim cenama, a potrošači se na ovaj način dovode u zabludu.
