Kako virus korona utiče na životnu sredinu?

6

Kako virus korona utiče na životnu sredinu? 1Venecija, čisti kanali Foto: EPA-EFE/Andrea Merola

Reklo bi se da je virus korona neprimetno počeo da uzima svoj mah, a da mu veliki deo svetske populacije nije pridavao ozbiljniji značaj.

Kako su podaci koji su dolazili iz Kine, a potom i iz Italije, bivali sve gori, uvidelo se da su mnogi tek tada shvatili ozbiljnost situacije.

Stiče se i utisak da u tim prelomnim momentima mnoge države kreću da reaguju, ali za mnoge ljude ispostaviće se da je tada već bilo kasno.

A šta je u međuvremenu sa životnom sredinom?

Na ovo pitanje, kao i na mnoga druga pitanja verovatno mnogi sada i ne obraćaju pažnju.

Ne treba to ni da nas začudi, naprotiv, svet se trenutno suočava sa veoma ozbiljnim problemom koji je izbio u prvi plan, a hitnost njegovog što skorijeg rešavanja je najvažnija.

Iako može da izgleda čudno, virus korona je uspeo da nam omogući da prethodnih dana vidimo slike koje pokazuju da je virus imao i pozitivan uticaj na prirodu.

Takoreći trenutni svetski problem broj jedan „privremeno“ je sredio ili uredio neka od zagađenja i to baš u gore pomenutim državama.

Grad Venecija, kulturno i istorisjki jedan od najbogatijih gradova znamenitostima u svetu, prošao je u poslednjih šest meseci kroz nekoliko faza.

Od jedne od najvećih poplava u istoriji grada, preko virusa korona, pa sve do čistih vodnih kanala posle mnogo godina.

Kao nuspojava izolacije od virusa, standardno mutni kanali po kojima je Venecija poznata, postali su kristalno bistri, a riblji svet postao je napokon jasno vidljiv.

Šta je razlog za ovu pojavu?

Virus korona je naterao ljude u svoje domove, a smanjeni brodski saobraćaj kanalima omogućio je da sediment (talog) ostane na dnu. Takođe, otpadne vode, industrijske hemikalije i ostali otpad je dodatno smanjen.

Na sve to, došlo je i do smanjenja aerozagađenja u Veneciji, prvenstveno zbog brodskih saobraćaja koji je utihnuo.

Kada govorimo o aerozagađenju, satelitski snimci Evropske svemirske agencije pokazuju smanjeni nivo zagađujućih materija u mnogim velikim i industrijskim gradovima u Evropi i Aziji, nego li u istom periodu prošle godine.

Snimci su pokazali da se oko grada Vuhana žarišta epidemije, koji je ujedno i transportno sedište, kao i lokacija na kojoj se nalaze mnogobrojne fabrike, došlo do smanjenja zagađenja vazduha u velikoj meri.

Takođe, snimci pokazuju da je i u Italiji, posebno severnom delu, opalo zagađenje, primera radi samo NO2 za čak 40 odsto.

Ovaj trend je primetan i u drugim gradovima širom Evrope, koji su pod naletom virusa, počeli da uvode mere smanjenog kretanja ili zabrane istog, kao i zatvaranja industrisjkih postrojenja.

Industrija, trgovina, saobraćaj, kao i svakodnevni život su u zastoju, a to se prema satelitskim snimcima pokazalo kao glavni razlog zašto je zagađenje vazduha smanjeno.

Problem sa korona virusom će neminovno proći, ali uz velike patnje, ljudske žrtve, ekonomske gubitke i druge mnogobrojne štete.

Kada se vratimo svojim svakodnevnim životima, trebalo bi da shvatimo i to, da smo kao civilizacija krhki i slabi i da uvidimo da vrlo lako možemo ponovo skliznuti u neki novi globalni problem.

Jedan od tih problema jesu i klimatske promene koje su i pre virusa bile aktuelne. Za njihovo rešavanje dobro je krenuti i od nas samih odnosno videte šta kao pojedinaci možemo da uradimo.

Kako biste iskoristili svoje vreme tokom izolacije i podigli svest o klimatskim promenama, kao i o drugim problemima u vezi sa životnom sredinom, možete pogledati nekoliko dokumentarnih filmova kao što su: „Inside the Garbage of the World“, „Before the Flood“, „Blue hearth“.

#ostanitekodkuće

Autor teksta je programski direktor Centra za kreiranje politika

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article