Klagenfurt (1): Tako blizu, tako čaroban

2

Klagenfurt (1): Tako blizu, tako čaroban 1Foto: Iz lične arhive

Šesti po veličini u Austriji, Klagenfurt je prestonica oblasti Koruška a nalazi se na istočnom kraju Vrpskog, tj. jezera Vorterze i leži na reci Glan. Grad je okružen planinama i nalazi se na samom jugu Austrije, u blizini slovenačke i italijanske granice.

Zanimljivo je da je ime Klagenfurt u bukvalnom prevodu znači otprilike tužni ili plačni gaz ili plićak na reci, te neki smatraju da je ovaj naziv vezan za verovanje da su te plačljive ženske aveti živele u obližnjim vodama i močvarama.

Takođe, veruje se da je naziv Celovec verovatno vezan za ženski lik iz slovenske mitologije – Cvilju.

Jedna od novijih teorija, međutim, kaže da staroslovensko cvijovec potiče od italijanskog l’aquiliu, što znači mesto na vodi.

Legenda kaže da je ovaj grad nastao tako što su hrabri ljudi ubili čudovište Lindwurm, zmaja koji je živeo u močvarama oko jezera i proždirao device.

Ova legendarna zver i njeni bliski rođaci prisutni su i u germanskoj, engleskoj, danskoj, švedskoj i norveškoj mitologiji, a Lindwurm je na glavnom trgu u Klagenfurtu ovekovečen postavljanjem renesansnog spomenika teškog šest tona 1593. godine, dok je pedesetak godina kasnije ispred zmaja dodata i figura diva koji ga je ubio.

Na istom trgu, Neuer Platz, nalazi se i spomenik Mariji Tereziji iz 1764, koji se smatra njenim najstarijim spomenikom u Austriji.

Trg je sa svih strana okružen zgradama iz šesnaestog i sedamnaestog veka, među kojima dominira Rathaus – Gradska kuća.

Desno od ovog trga nalazi se spomenik nemačkom plemiću i koruškom vojvodi Španhajmu, osnivaču Klagenfurta koji je živeo u dvanaestom veku, dok se nedaleko od njega nalazi simpatični spomenik, figura patuljka Wörthersee Mandl.

Reč je o još jednom legendarnom liku vezanom za istoriju ovog kraja i nastanak Vorterze ili Vrpskog jezera.

Prema ovoj priči, na mestu današnjeg jezera nekada se nalazio bogati trgovački grad. Međutim, među njegovim stanovnicima zavladala je ogromna pohlepa i potpuno su zaboravili na Boga.

Jedne godine za Božić okupili su se na velikoj gozbi. Crkvena zvona pozivala su na božićnu službu, ali niko se nije odazvao.

Odjednom su se vrata svečane dvorane otvorila i na njima se pojavio čovečuljak s bradom koji je upozorio građane da, ako žele da žive, treba da odu u crkvu. Svi su mu se smejali i on je otišao, ali se u ponoć opet pojavio s burencetom pod rukom.

Još jednom je opomenuo sve prisutne da odu u crkvu, ali se oni ni ovog puta nisu obazirali na njegove reči.

Tada je on, otvorivši burence iz kojeg je pokuljala voda, potopio čitav taj grešni grad i umesto njega ostalo je samo jezero.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article