Ukoliko se brinete koliko su lose navike koje ste stekli jos u mladosti narusile vase zdravlje i kakvog ce efekta imati na vase zdravlje u kasnijim godinama zivota onda je vasa briga opravdana. Ipak neke losie navike vise ostecuju zdravlje, neke manje a neke ako ih na vreme ispravite skoro da nemaju veci negativan efekat.
Ovde mozete procitati koje lose navike vise ostecuju zdravlje, koje manje, koje su oprostive i kako da umanjite posledice. Nikada nije kasno da napustite svoje lose navike.
Pusenje – navika koja trajno ostecuje zdravlje. Cak su i naucnici bili iznenadjeni kada je ove godine bio zabelezen najveci obolelih od raka pluca i to pre svega kod zena. Nazalost ovo je nastalo kao posledica povecanog broja pusaca medju zenama u prethodnim decenijama, sada se snmatra da je pusenje stetnije za zene nego za muskarca mada ozbiljne posledice ostavlja i kod jednih i kod drugih.
Ukoliko prestanete da pusite mozete uveliko da smanjite rizik od raka pluca. Nazalost druga ostecenja pluca nastala kao posledica pusenja, bronhitis i enfizem pluca mogu se ponovno javiti uprkos odvikavanja od pusenja. Odvikavanjem od pusenja mozete potpuno anulirati rizik od kardiovaskularnih bolesti. 24 sata po prestanku pusenja funkcija krvnih sudova se vraca na normalu, posle 1 godine rizik od srcanog udara se smanjuje za 50%, posle 15 godina rizik od kardiovaskularnih bolesti je isti kao kod onih koji nikada nisu pusili.
Brzem oporavku od posledica pusenja moze doprineti 30 min. fizickih vezbi dnevno, naravno prilagodjenih vasim godinama.
Rizik od raka generalno moze da se smanji ako dnevno unosite 9 porcija voca i povrca, s tim sto bi bivsi pusaci trebalo da ovoj kolicini dodaju jos jednu do dve porcije. ostecenja celija moze da smanji vece unosenje vitamina B12 koja se nalazi u mesu i mlecnim proizvodima.
Kofein – Ne postoji dokaz da ako pijete manje od 6 soljica kafe postoji bilo kakav rizik od kardiovaskularnih bolesti ili kancera. Dokazano je da ljudi koji duze unose umereno kofein imaju manji rizik od dijabetesa tipa 2. Ipak unosenje vise od 300 mg kofeina kombinovano sa manjim unosom namirnica koje sadrze kalcijum, vremenom dovodi do osteoporoze. Dijeteticari daju savet da se drzite dve solje kafe dnevno uz dodatno unosenje kalcijuma preko namirnica koje ga sadrze.
Preterano suncanje – Tokom zivota treba umereno da se izlazete suncanju, opekotine od sunca na kozi povecavaju rizik od raka koze.Ipak iako su dermatolozi potvrdili da UV zracenje dovodi do promena DNK, koje bi mogle da dovedu do raka, nije utvrdjeno koliko dugotrajno izlaganje UV zracima dovodi do promena na DNK, ko ce dobiti rak ili koliko vremena posle zadobijanja opekotina od sunca moze da se razvije rak koze.
Korisno je da uvek tokom leta koristite kreme za suncanje sa zastitnim faktorom 15, ako se izlazete suncu da koristite kreme sa zastitnim faktorom 30 i vise, da se nikada ne izlazete suncu izmedju 10 i 16 casova.
Izlaganje buci – ukoliko ste tokom mladosti puno vremena provodili u bucnim prostorijama (diskotekama, zurkama), nije cudo ako vam zuji u usima ili ako lose cujete.
Prema istrazivanjima nacionalnog instituta za gluve utvrdjano je da 28% ljudi koji su ogluveli su izgubili sluh usled dugotrajnog izlaganja velikoj buci. Glasni zvuci unistavaju senzorne nervne celije uveta, nekada toliko postepeno da to skoro ne primecujete.
Premda ne mozete da ispravite ovo ostecenje, makar mozete da sacuvate ono sto vam je ostalo. Ukoliko se nalazite u sobi gde je toliko velika buka da morate da povisie ton kako bi vas cula osoba udaljena od vas 3 koraka onda je to suvise velika buka koja ostecuje vas sluh. Pustajte vokmen tako da jacina zvuka bude na najnizem podeljku.
Brza hrana – ukoliko cesto jedete brzu hranu ( u McDonald’s, na kioscima), sigurno je da cete dobijati u tezini a takodje da ce vam se povecati nivo holesterola u krvi.
Studije su pokazale da svega sat vremena posle konzumiranja brze hrane, masnoce iz hrane pocinju da se taloze na krvnim sudovima. Stalno unosenje brze hrane umesto uravnotezene ishrane vremenom dovodi do kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti i dijabetesa.
Ukoliko zelite da ne steknete srcana oboljenja usled konzumiranja nezdrave, brze hrane dijeteticari preporucuju da dnevno unosite 1,200 IU vitamina E i 500mg. vitamina C. Svakodnevno 30-to minutno vezbanje sprecice da dobijate na tezini.
Konzumiranje alkohola – Ukoliko uzimate vece kolicine alkohola a to je 3-4 casice zestokog pica dnevno vase zdravlje je ugrozeno – pre svega jetra, pankreas i mozak. Umereno uzimanje alkohola, jedna casa crnog vina dnevno cak sprecava srcana oboljenja.
