Foto: Branko Vasiljević/Privatna arhiva
Ali se ne može poreći da su prestonicu, Luang Prabang, osnovali na veličanstvenom mestu. Tu se moćni Mekong oslobađa planina i sastaje se sa rečicom Nam Han, a uski jezičak zemlje uranja u ušće.
Kraljevska palata i budistički hramovi zauzeli su taj prostor, uz nekoliko uličica sa niskim kućama i ponekom oronulom francuskom kolonijalnom zgradom. Nadvisuje ih brdašce sa pozlaćenom budističkom stupom. Prostor dovoljan za kratku šetnju i meditaciju.
Luang Prabang je dobio ime po nevelikom kipu Bude, Pra Bang, koju je kralj „Kraljevstva milion slonova i belog suncobrana“ dobio od kmerskog kralja.
Ovde se ratovalo i statue Bude bile su dragocen ratni plen. Tajlandski kraljevi su odnosili sveti kip Laosa, ali su i laoski kraljevi otimali sveti kip Tajlanda, Smaragdnog Budu.
Pra Bang se nalazi u posebnom paviljonu u gradu kome je dao ime, pored muzeja u koji je pretvorena laoska kraljevska palata. Smaragdni Buda je u sijamskoj kraljevskoj palati u Bangkoku, a njegova kopija u hramu Vat Mai u Luang Prabangu.
Kraljevska palata je skromna po gabaritu, unutrašnjem uređenju i načinu života dinastije, koja je sama iznedrila svoju tragediju.
Njeni članovi bili su na suprotnim stranama u dugogodišnjem građanskom ratu, završenom rušenjem monarhije. Ne zna se gde je sahranjen poslednji kralj, a pepeo zavađenih prinčeva, Sufanuvonga i Suvana Fume, pohranjen je u istom hramu u Luang Prabangu, Vat Mhatatu.
Danas grad ima 36 hramova (vat); pre dvesta godina ih je bilo duplo više. Svaki od njih ima centralni hol (sim), u kome se nalazi statua Bude u nekoj od formalnih poza (mudra) i koji služi za okupljanje i molitvu monaha.
Unutrašnjost sima je oslikana, u nekim od hramova video sam i živopisne predstave pakla.
Muke su iste, kao i u hrišćanstvu, samo što duže traju… Inače, Laošani se suzdržavaju od činjenja zla ne samo zbog straha od pakla nego i da ne naljute duhove.
Ispred kuća, ali i u dvorištima hramova, nalaze se mali oltari, na kojima se ostavljaju cveće i voće, ponude duhovima, kojih ima svuda: ako se sruši neka stupa u kojoj žive, oni se sele u drveće i odatle čine dobra ili rđava dela.
Najveći je hram pored kraljevske palate, Vat Mai, građen sedamdeset godina i završen 1778. godine: krov na pet vôda spušta se skoro do tla, a na fasadi se nalazi bareljef u zlatu, koji ilustruje pretposlednju reinkarnaciju Bude i svakodnevni život stanovnika grada.
To je aktivan hram, pored je monaška zgrada, a dečaci – monaški pripravnici, daju svojom igrom živost hramu.
Najlepši hram je Vat Ksieng Tong iz 1559. godine, na samom ušću dveju reka. Njegov sim je dekorisan crtežima iznutra i mozaicima spolja, kao i paviljon pored njega, savremene izrade.
Od hrama do Mekonga spustio sam se niz široke, strme stepenice, a rekom su se valjali blatnjavi talasi i od nekuda otkinuta ostrva trave i egzotičnog cveća.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
