Manastir Kaona: Jedna priča o Ikoniji i Vidi

2

Manastir Kaona: Jedna priča o Ikoniji i Vidi 1Foto: Gordan Gorunović

Umesto u Indiju ili Pariz, u skučenim okvirima posvećujemo se rodnoj grudi. Nije loše posle svetskih destinacija upoznati sopstvenu zemlju koju smo zapostavljali i ponovo otkrivamo koliko lepota skriva.

Za razliku od Grka i mnogih turistički atraktivnih naroda mi nismo do sada znali da napravimo legendu od običnih stvari.

Izgleda da to može sada da se promeni. Zašto da ne. Svaki kamen, šuma, potok ili planina od naseljenja ovih prostora ima dovoljno istorije za priču i divljenje.

Jedna agencija koje u teškim vremenima sledi svoj originalni put i predizborne subote napravila je putešestvije sa obilaskom značajnih manastira Eparhije šabačke. Pola napunjen autobus a mi socijalno distancirani pošli smo na zapad Srbije.

Stižemo u bajkoviti manastir Kaona. Prelepi uredno podšišani pašnjaci načičkani ovcama, je panoramski kadar koji uočim i pre silaska na tlo. Nalazi se u Posavotamnavi, u opštini Vladimirci, u ataru istoimenog sela.

Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Samo dva monaha i jedna monahinja opslužuju ceo manastir. Svakako imaju pomoć sa strane jer je nadrealno držati sve ovako „pod konac“ sa tako malo ljudi, uz sve druge obaveze.

Nastao je u 14. veku, a prva crkva sagrađena na ovom mestu datira iz druge polovine 11. veka. Prema predanju ova svetinja zadužbina Ikonije, sestre Miloša Obilića. Predanje kaže da su dve Miloševe sestre, Ikonija i Vida, pratile brata na Kosovo.

U Prvom srpskom ustanku, manastir Kaona je imao vidnog udela. Kaluđeri su učestvovali u borbama, a manastirski konak je bio pretvoren u bolnicu. S obzirom da je u crkvi bila smeštena municija za zapadno vojište, bogosluženje se obavljalo u jednoj sobi konaka, koja je pretvorena u kapelu i posvećena Uspeniju Presvete Bogorodice.

Sadašnja manastirska crkva, posvećena Svetom Arhangelu Mihailu, podignuta je u vizantijskom stilu, na temeljima stare crkve 1892. godine. Zidana je ciglom na kamenom temelju, u koji su uzidani svi spomenici sa monaškog groblja koje se nalazilo u manastirskoj porti.

Radoznalo smo obišli i repliku Isusove pećine i kolevke u njoj koja verno odslikava Vitlejemsku u kojoj je po predanju rođen.

Tišinu i sunčani dan jedino je remetio dron koji je sve vreme snimao odozgo. Tehnika nas nekada uzdigne ali nakratko. Na ovakvom mestu duhovnost vrati mir i da snage za dalje.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article