Foto: Pixabay/Lindsayfox
Šta je to što, baš po ovom receptu, desetak godina unazad, lagano, ali sigurno osvaja belosvetsku, ali i našu populaciju pušača? Kako radi? I još važnije – šta (nam) radi?
E-cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) i produkcije aerosola odnosno mešavine sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh.
Sam proces korišćenja elektronskih cigareta naziva se vaping (od glagola vape, tj. isparavati), a po jednom od najpopularnijih proizvoda, koristi se i izraz džuling. E-cigarete su tipičan produkt tehnološkog prodora u sve pore života i društva. Ipak, trenutak njihovog izlaska na tržište ne može a da se ne veže za sve aktivnije delovanje globalnih pokreta koji su se založili za donošenje i sprovođenje mera za kontrolu duvana, uobličenih Okvirnom konvencijom za kontrolu duvana, koja je usvojena 2003. godine. Slučajnost?
I u Srbiji su ovi uređaji na tržištu prisutni unazad desetak godina, sa umerenim uspehom. Ipak, pravi tržišni bum desio se pre par godina sa pojavom nove generacija ovih proizvoda – Tobacco Heating Products (THP). Njihova tehnologija bazira se na zagrevanju duvana, umesto tradicionalnog sagorevanja kod običnih cigareta. S obzirom da kod ovih uređaja nema tečnosti kao nikotinskog medijuma koji se zagreva, oni se zvanično ne svrstavaju u elektronske cigarete, sa kojima se obično (pogrešno!) poistovećuju. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokom temperaturama, oni su nazvani još i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidljive pare pri izdahu. Kod nas i u još nekim zemljama u okruženju, ovaj tip nikotinskih uređaja dostigao je za kratko vreme ogromnu popularnost, dok je u SAD njihova pojava na tržištu tek nedavno, nakon dugotrajnog preispitivanja, odobrena od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA).
Zdravlje na 1. mestu!
Ono što predstavlja okosnicu svih sučeljavanja u stručnoj i opštoj javnosti, jeste pitanje zdravstvene bezbednosti (i/ili prednosti?) svih novih nikotinskih proizvoda.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) po ovom pitanju ima nedvosmislen stav – elektronske cigarete su neosporno štetne, što zahteva strogo regulisanje njihove upotrebe. Iako te cigarete izlažu onog ko ih koristi manjoj količini pojedinih toksičnih supstanci u odnosu na obične cigarete, one ipak predstavljaju rizik za zdravlje. Njihov osnovni sastojak je nikotin, koji kao sredstvo koje izaziva zavisnost, već predstavlja više nego dovoljnu pretnju po zdravlje!
Ovaj argument je naročito značajan kada se govori o populaciji mladih. Američka agencija za hranu i lekove je pre izvesnog vremena upozorila da upotreba e-cigareta među mladima poprima karakteristike eidemije. Jer, čak i adolescenti koji možda i ne bi pribegli konzumiranju običnih cigareta, imaju potrebu da probaju nešto novo i atraktivno, tim pre što o tome ne znaju dovoljno. Ovo potvrđuju i podaci iz naših novijih istraživanja gde se vidi da blagi pad u konzumiranju klasičnih cigareta u populaciji dece uzrasta 13 do 15 godina, prati sve veći udeo njih koji koriste bezdimne duvanske proizvode (1,8%) i elektronske cigarete (6,2%).
SZO zadržava ton opreza čak i kada je reč o izloženosti ovim uređajima, odnosno udisanju isparenja koja oni emituju, jer još nije do kraja izmerena izloženost nikotinu, te se upozorava da ona svakako može biti štetna i po zdravlje pasivnih pušača.
Bledo slovo zakona
U atmosferi prezasićenoj morem argumenata i kontraargumentata, parcijalnih dokaza i naučno nedovoljno utemeljenih tvdrnji, ne treba da čudi što veliki broj zemalja i dalje nema jasno definisanu regulativu koja se tiče ovih proizvoda.
Neke države, poput Kipra, Francuske, Engleske i Luksemburga, su postojeću Direktivu Evropske Unije o duvanskim proizvodima primenile i na tzv. „bezdimne“ proizvode. U Španiji, Irskoj i Izraelu oni se označavaju kao „novi duvanski proizvodi“, nakon čega su u zakonskom smislu tretirani jednako kao obične cigarete, dok se u nekim zemljama, poput Južnoafričke Republike, njihova upotreba reguliše posebnim aneksima postojećih zakona. Najdalje u kontroli upotrebe ovih proizvoda otišle su zemlje poput Malte, Norveške, Irana, Tajlanda, Turkmenistana i još nekih, koje u potpunosti zabranjuju njihov uvoz, prodaju, reklamiranje, neke čak i samu upotrebu.
U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, sva tri doneta do 2010. godine, u prevodu – pre nove nikotinske ere. Galopirajuća popularnost elektronskih i „bezdimnih“ proizvoda, ipak još nije poslužila kao signal za neophodne zakonske intervencije. Dok je tržište jedino koje formira sliku koju vidimo živimo, opravdano se nameće pitanje kako će buduća zakonska postavka, kada do nje dođe, tretirati ove nove nikotinske uređaje? U međuvremenu se pokreću samo neformalne diskusije, a odnos prema novim proizvodima trenutno se bazira isključivo na internim regulativama. Tako, primera radi, u avionu ne smete koristiti ni nove ni tradicionalne cigarete, ali zato u samoj zgradi aerodroma, u kojoj je zvanično zabranjeno pušenje, u pojedinim barovima, ne samo da je dozvoljeno korišćenje „bezdimnih“ duvanskih proizvoda, već se oni na tim istim mestima i aktivno promovišu. Pojedini kafići i restorani koji su u potpunosti nepušački ili imaju odvojen deo za nepušače, u ovim prostorima ipak ostavljaju mogućnost korišćenja novih nikotinskih naprava.
Trend na ispitu vremena…
U svemu razmatranom ključni faktor je VREME. Interval u koji do sada imamo uvid definitivno nije dovoljan je da bi se sa sigurnošću tvrdilo da je elektronski i „bezdimni“ uređaji nose manji rizik po zdravlje (i pušača i pasivnih pušača) od tradicionalnih cigareta. Dok čekamo da nauka razmrsi ovu misteriju, a zakonski vakuum popusti, nije loše zadržati elementarni oprez umesto nekritičkog prihvatanja novog modnog hita, upakovanog u sugestivne marketinške poruke, koje su vešto kreirane za prosečnog pripadnika potrošačkog društva, bio on pušač ili ne.
U međuvremenu, toliko je načina da, kao društvo koje je religiozno naklonjeno modi, uspešno pratimo svetske trendove. Lista atraktivnih i korisnih stvari „za poneti“ je veoma bogata – trajna boca za vodu, platneni ceger, komadi antikvarnog nakita sa (buvljih) pijaca, garderoba iz second-hand shop-ova. Lista stvari „za činiti“ još je zanimljivija – razvrstavati reciklažni otpad u kući, zavrnuti slavinu dok peremo zube, pešačiti, voziti bicikl (kao prevozno sredstvo!), biti elementarno ljubazan prema ljudima i uviđavan prema njihovim potrebama. Za početak – vrlo je lepo, a uz to i sasvim trendi, bilo koju vrstu cigarete popušiti ispred kafića ili restorana, čak i kada je hladno ili pada kiša! Ono što je u svetu odavno još modernije je – NE PUŠITI!
