Foto: Profimedia
Francuski nutricionista dr Alain Delabos je još 1986. godine uspostavio osnovne principe hrononutricije, a oni su dopunjavani i obogaćivani sve do današnjih dana.
Suština je u sledećem: hranu treba jesti u zavisnosti od doba dana, jer naše telo luči različite hormone i enzime u toku dana, prateći svoj prirodni bioritam. Na taj način unosićemo hranu koja odgovara enzimima za varenje u datom trenutku i omogućićemo njenu maksimalnu iskorišćenost. Takođe, postoje i određena pravila vezana za kombinovanje namirnica, a najvažnije je da proteine i ugljene hidrate treba razdvojiti prilikom ručka i večere, jer tada enzimi potrebni za razlaganje jedne vrste namirnica blokiraju ove druge u svom radu.
Prema pravilima hrononutricije doručak je obavezan, jer je tada organizam najaktivniji u oslobađanju masnoća koje su ključne za obezbeđivanje energije potrebne za rad organizma.
Za doručak zato treba jesti ugljene hidrate – hleb, razne cerealije i masti životinjskog porekla – maslac, sir, kajmak, a dozvoljeni su i jaja, šunka, pileće i ćureće grudi, kao i pečenica. Doručak je najvažniji obrok i on treba da bude bogat svim vrstama namirnica, jer enzimska aktivnost to dozvoljava.
Vreme ručka trebalo bi da bude između 13 i 15 časova i tom prilikom na trpezi treba da se nađu belančevine životinjskog ili biljnog porekla, odnosno meso i povrće koje je izvor „sporih“ šećera i vlakana.
U ovo doba dana organizam proizvodi veliku količinu enzima koji vare belančevine, što omogućava njihovu pravilnu ugradnju u ćelije, kao i povećanje njihovih rezervi, a samim tim i jačanje imuniteta. Važno je napomenuti da ukoliko za ručak jedemo pasulj, sočivo ili soju onda je meso nepotrebno, jer su ove namirnice izvor proteina i nepotrebno ih je nagomilavati.
U nepovoljne kombinacije spadaju šnicla sa krompirom, meso i hleb, testenine i meso, jer se za varenje ovakvih kombinacija angažuju različiti enzimi, odnosno izazivaju poremećaj kiselo-bazne sredine organizma. Meso uvek treba jesti u kombinaciji sa povrćem, a nikako sa hlebom ili krompirom.
Što se tiče večere, ona je manje-više ista kao i ručak i trebalo bi da omogući unos lakih proteina i biljnih vlakana, minerala i vitamina. Treba izbegavati ugljene hidrate i žitarice, jer se one duže vare, a naše telo se sprema za spavanje. Vreme između odlaska na spavanje i večere ne sme biti kraće od jednog sata, jer u snu mnogi enzimi prestaju da se luče i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena.
Pročitajte na sledećoj strani osnovna pravila hrono dijete:
