Foto: Privatna arhiva
Krenuli smo putem ka Novom Pazaru i odmah nakon izletišta i hotela „Borići“ kod mosta, pored reke u šumarku, ugledali dva mužjaka ptice rumenka i par borovnjaka sa ptićima.
U Gradcu gde je izvor reke Vape upoznali smo Vuka Pantovića i njegovu suprugu.
Pitali smo ih otkud gusle i stihovi po zidovima restorana, pa nam je Vuk rekao da ih on pravi i pokazao mali etno-muzej.
Guslao nam je i izgovorio originalnu zdravicu – pobedničku sa saboru u Guči.
Ovde postoji arheološka baština iz doba Nemanjića.
Pantovići su tu vekovima.
Bave se poljoprivredom, eko-turizmom i uzgojem pastrmke.
Dan smo zaokružili posetom džamiji Valide Sultan iz 19. veka.
Pleni svojim položajem, atmosferom, arhitekturom i kupolom od 15 metara.
Sa kamenog mosta je najlepši pogled na park i nezavršeni objekat budućeg muzeja „Sjenička kuća“.
U poslastičarnici „Kobra“ pili smo kafu iz fildžana i bozu, uz kadaif i tulumbu na limenom tanjiru.
Drugi dan ujutro smo se vozili do specijalnog rezervata prirode Peštersko polje i mesta Karajukića bunari.
Nekada je bilo pokriveno borovom šumom, a sada je sve u blagim brežuljcima i zatalasanim livadama.
U blizini tresetišta je vrh Trojan (1430), nazvan prema vladaru iz vremena kada je po legendi u jezeru živela troglava aždaja.
Ona je godišnje izranjala i uzimala žrtvu iz sela.
Kada je došao red na vladarevu kćer, on je pozvao velike ratnike u pomoć.
Sveti Đorđe se odazvao tom pozivu.
Udario je u stenje mačem da ga isproba i odatle je potekla voda danas poznata kao izvor Đurđevica.
On je aždaji odsekao dve glave.
Tamo gde se aždaja braćaknula tu je sada selo Braćak, a gde je zamahnula repom i okrnjila drveće – selo Krnja jela.
Treća glava je ostala enigma.
Tu priču su nam na izvoru potvrdili posetioci različitih nacionalnosti, od kojih neki rade u inostranstvu, dodajući da izvor nikada nije presušio niti se zaledio, čak ni pedesetih godina kada je izmereno rekordnih – 39 stepeni Celzijusa.
