Polipi u nosu: klinička slika i hirurško lečenje

10

O polipima nosa se znalo još u starom Egiptu. Hipokrat je opisao njihovo otklanjanje omčom, metodom koja se koristi i danas. Samo ljudi i šimpanze imaju to oboljenje.

Etiologija


shop.produzizivot vertikalni baner

Osnova za nastanak nosne polipoze je postojanje zapaljenskog procesa u nosu bilo koje geneze. Nosna polipoza, koja ide sa ostijuma sinusa ili recezusa lateralnog zida nosa, nađena je kod osoba koje nisu imale podatak o sinusno-nosnim oboljenjima.

Polipi ne rastu sa bilo kog dela nosne i snusne mukoze. Imaju predilekciono mesto na duplikaturama sluznice nosa, gde je nizak tkivni pritisak i prisutno rastresito vezivno tkivo. Javljaju se na donjoj ivici srednje nosne školjke, ostijumu paranazalnih šupljina, hijatusu semilunaris, etmoidu, srednjem nosnom hodniku, dok se polip retko vidi na donjoj školjki ili septumu.

Trijas nosni polipi, netolarancija aspirina i astma prvi je opisao Vidal i sar. 1922. i predstavlja najagresivniju formu oboljenja. Svaki od nesteroidnih antiinflamatornih lekova može unakrsno reagovati sa aspirinom u stvaranju tih simptoma kod osoba intolerantnih na aspirin.

Nosni polipi se mnogo češće javljaju kod ljudi i njihova prevalencija raste s godinama kod oba pola a pik dostižu kod onih sa 50 godina i starijih. Kod asmatičnih ljudi preko 40 godina prevalencija je četiri puta veća nego kod asmatičnih ljudi ispod 40 godina.

Polipi nosa kod dece

Nikada se nosni polipi kod dece ne javljaju pre 8. godine života. Svako dete sa 16 godina ili manje, koje ima nosne polipe, može se smatrati da ima cističnu fibrozu dok se drugo ne dokaže.

Cistična fibroza je najvažniji uzrok polipa kod dece, a može biti prvi znak postojanja ove bolesti.

Stanja udružena sa nosnim polipima kod dece su:

  • cistična fibroza,
  • cilijarna diskinezija,
  • hronična infekcija koja se viđa kod imunoloških deficita i alergijskog rinitisa dok netolerancija na aspirin može biti odgovorna za nosne polipe kod adolescenata i odraslih.

U diferencijalnoj dijangozi na prvom mestu se mora psumnjati na postojanje encefalokele kod svakog deteta koje ima unilateralne nosne mase.

Klinička slika i histološke karakteristike

Mikroskopski polip je bleda veća edematoznog tkiva najčešće narasla u srednjem meatusu odakle ispunjava zajednički nosni hodnik. Bledilo je vezano za lošu pokretljivost, ali vremenom oni mogu postati zadebljali, crvenkasti, kao što i epidel može metaplazirati u pločastoslojeviti. Najčešće su bilateralni a svaka unilateralna pojava treba da pobudi sumnju na neoplazmu.

Polipi u nosu: klinička slika i hirurško lečenje; FOTO: http://rhinitis.hawkelibrary.com/album12/143_G?full=1

Polipi u nosu: klinička slika i hirurško lečenje; FOTO: http://rhinitis.hawkelibrary.com/album12/143_G?full=1

Najčešća histološka vrsta (85-90%) je edematozan eozinofilni polip, karakterističan po hiperplaziji peharastih ćelija, zadebljanju bazalne membrane sa predominacijom eozinofilnog infiltrata.

Kod prisustva gustog, zelenkastog sekreta udruženog sa polipima, postoji mogućnost mikotične infekcije pa češće patohistolozi, a ne mikrobiolozi, potvrđuju dijagnozu specifičnim bojenjem gljivičnih hifa s obzirom na to da se gljive jako teški iskultivišu.

Dijagnoza

Dominantan klinički simptom je nosna opstrukcija, tegoba koja je stalna, ali varira u težini zavisno od veličine polipa. Rinolalia clausa, obilna prednja vodenasta ili zadnja mukopurulentna sekrecija, gubitak mirisa, bol u predelu lica ili glavobolja.

Kod dece se javlja hipertelorizam zbog etmoidne ekspanzije. Obično postoje i simptomi bronhijalne astme.

Polipi mogu biti u vezi s nastankom mukokela, obično u kompleksu frontoetmoidnog sinusa. To je peitelijalni sakus (vreća) koja potpuno ispunjava sinus, a zbog ekspanzivnog rasta sposobna je da izazove koštanu eroziju prednjeg, zadnjeg ili donjeg zida frontalnog sinusa. Pritom dolazi do polaganog pomeranja sadržaja orbite i pojave određenog stepena diplopije. Masa može biti palpabilna u gornje medijalnom delu orbite pa pacijenti obično bivaju upućeni oftalmologu.

Prednjom rinoskopijom, rigidnom endoskopijom polipi se klinički jasno uočavaju.

U odnosu na klinički nalaz, polipi se mogu grubo podeliti na:

  • one koji se nalaze u srednjem nosnom hodniku,
  • one izvan srednjeg nosnog hodnika ali koji ne opstruišu kompletno nos,
  • one koji potpuno opstruišu disajni put.

Polip je neosetljiv za razliku od školjki koje imaju odličan senzibilitet.

Od objektivnih testova, koji treba da utvrde restrikciju u prolaznosti nosa, krosite se:

  • nosni inspiratorni pik protok,
  • prednja rinomanometrija,
  • akustička rinometrija.

Ispitivanje podrazumeva i dijagnostiku poremećaja donjeg respiratornog trakta – astmu.

Pensilvanija mirisni identifikacioni test može biti koristan u praćenju odgovora na tretman.

Radiografija (snimak po Votersu) ima ograničene vrednosti u dijagnostici nosnih polipa, iako može ukazati na zasenčenost svih sinusa. CT je standard za bilo koju hiruršku intervenciju posebno ako se predviđa endonazalna etmoidektomija.

Terapija

Konzervativna terapija podrazumeva primenu topičnih intranazalnih steroidnih preparata, u vidu kapi betametazon-natrijum-fosfata koje su najefektivnije u položaju ,,glava dole i pozadi“, i intranazalnih steroidnih sprejeva beklometazon dipropionat, budesonid, flutikazaon propionata.

Oralno davanje steroida kao što su prednisolon ili deksametazon može ići u vidu devetodnevnih kura (deksametazonom) 12mg/3 dana, 8mg/3 dana, 4mg/3 dana. Ovo je obično dovoljno da izazove dramatično smanjenje veličine i simptoma nosnih polipa.

Kortikosteroidni tretman je kontraindikovan kod osoba sa:

Hirurško lečenje

Danas je osnova hirurške terapije endonazalna polipektomija. Spoljašnji pristupi se ne primenjuju.

Intranazalna hirurgija obuhvata skidanje polipa omčama ali i radikalnu etmoidofrontosfenoidektomiju sa fenestracijom maksilarnog sinusa.

Hirurgija se radi pod lokalnom ili opštom anestezijom.

Svi polipi hirurški odstranjeni moraju biti hitološki pregledani. Ako se koristi samo medikamentni tretman, onda se mora uzeti biopsija da bi se isključila neoplazma. Benigni tumor kao što je invertni papilom, i maligni tumori (adenokarcinom) mogu biti maskirani a istovremeno prisutni sa nosnom polipozom.

Antrohoanalni polip

Poseban oblik nosnih polipa je antrohoanalni polip. To je solitaran, veliki, benigni polip koji raste sa ostijuma maksilarnog sinusa pa jednim delom napreduje u maksilarnom antrumu, a drugim delom prolabira ka nosu ispunjavajući nazofarinks.

Mnogo je češći kod muškaraca i nepoznate je etiologije. Može da raste i sa poda lateralnog zida sinusa odakle prolabira kroz akcesorni ostijum maksilarnog sinusa u nosnu šupljinu. Koristi se radiografska dijagnostika da bi se razlikovao antrohoanalni polip od tumora kao što je angiofibrom.

Ukoliko Vam se svideo naš tekst, zamolili bismo Vas da nas podržite tako što ćete nas pratiti na Facebook-u ili Twitter-u. Ostanite sa nama i upoznajte nas bolje >>!

Pročitajte još

Original Article