Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa“ u Beogradu primenjuje novu metodu: Naši lekari jedini u svetu mogu da utvrde da li kod pacijenta postoji rizik od infarkta ili iznenadne smrti. I to, verovali ili ne, pomoću složenih matematičkih formula.
U Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“ u Beogradu već deset godina usavršavaju metodu i rade analize pacijentima koji su doživeli infarkt. Prošle godine kardiolozi iz ovog centra dokazali su da je metodologija „matematička analiza bioloških signala“ precizna i za to su dobili prestižnu nagradu poljskog Udruženja kardiologa. Posle su to publikovali, ali i napravili svoj softver za izračunavanje rizika od infarkta.
– U osnovi metodologije je matematička analiza bioloških signala. Na taj način saznajemo sve što se događa u ljudskom telu. U poslednjih 10 godina napravljen je prodor u toj oblasti i matematička analiza je postala ključna u kardiologiji – objašnjava za „Blic“ dr Branislav Milovanović, šef neurokardiološke laboratorije u KBC „Bežanijska kosa“ koji je radio na usavršavanju metode.
Laboratorija na čijem je čelu dr Milovanović postala je tako poznata i jedinstvena u svetu jer se u njoj bave takozvanom neinvazivnom kardiologijom.
– Bavimo se procenom kardiovaskularnog rizika kod svih bolesti, a naročito kod infarkta. Već imamo oko 2.056 pacijenata za poslednjih 10 godina koji su testirani našom metodologijom.
To je vrhunska medicina. Prvo testiramo pacijente koji su imali infarkt srca i procenjujemo njihov rizik i pratimo ih. Imamo sistem koji se koristi u Hjustonu za testiranje kosmonauta, gde se preko prstiju šake analizira krvni pritisak svakog sekunda i EKG signal u isto vreme. Složenim matematičkim formulama i računanjem na osnovu tih analiza možemo da procenimo rizik od pojave iznenadne srčane smrti, ponovnog infarkta ili nekih neželjenih događaja kod tih pacijenata. Tek onda možemo da primenimo određenu terapiju kako bismo spasli pacijenata – objašnjava dr Milovanović.
Ministarstvu zdravlja predat je zahtev da ovu metodu mogu da rade u okviru dopunskog radnog vremena, ali dr Milovanović napominje da će postojati i opcija da pacijent sa uputom bude pregledan o trošku zdravstvenog osiguranja.
– Dijagnostika traje oko dva sata i zahteva nošenje holtera, tako da dnevno možemo da uradimo samo tri pacijenta. Zbog toga sve mora da se zakazuje – ističe dr Milovanović.
Ovu metodu, kao i novi softver, dr Milanović predstaviće na Prvom svetskom kongresu iz neurokardiologije, koji se organizuje u Beogradu, i to od 1. do 3. oktobra.
– To je istorijski kongres koji se održava prvi put i kod nas i u svetu. Do sada nije postojala organizacija koja se bavi tom problematikom. Radi se o multidisciplinarnoj oblasti u koju spadaju neurologija, kardiologija, interna i opšta medicina, dijabetologija, nefrologija, psihologija, ali i matematika i fizika.
Ono što je bitno jeste da dolazi 30 najpoznatijih svetskih eksperata. To je prvi put u svetu da se skupe svi ti ljudi na jednom mestu – objašnjava dr Milovanović, inače i organizator kongresa.
Na kongresu će biti 12 tema koje obrađuju nerešive probleme u medicini i kardiologiji.
– Predstavićemo i novu metodu koja se zove ANSA, odnosno uspostavljanje narušene ravnoteže u organizmu, a sve korišćenjem takođe matematičkih formulama. To izgleda fantastično, a u stvari je vrlo precizno – kaže doktor Milovanović.
Svetski krem medicine u Beogradu
U organizaciji kongresa učestvovaće i dve svetske organizacije koje su se prvi put spojile. To je Svetsko udruženja za neinvazivnu kardiologiju i Evropsko udruženje za autonomni nervni sistem. Njihovi predsednici i članovi borda biće prisutni na ovom kongresu.
Tačka koja pokazuje rizik od bolesti
Iz desetogodišnjeg istraživanja lekari su uvideli šta sve može da ukaže na to da li će neko umreti ranije ili dobiti infarkt.
– Gledali smo koji to parametri mogu da ukažu da će to da se desi. Otkriveno je desetak parametara u svetu koji to pokazuju, ali mi smo ubacili novi i uporedili ga sa ostalima. Ispalo je da je on najprecizniji, a zove se kratkotrajna analiza promenljivosti srčane frekvencije. Kada uradimo matematičku obradu, dobijemo i brojke i vizuelni prikaz rizika. Ako postoji opasnost od iznenadne smrti, pojavi se tačka. Cilj nam je da tu tačku razbijemo. Onda krenemo sa terapijom, pratimo brojke i posmatramo da li će ta tačka da se razbije – objašnjava dr Milovanović.
