Zanimljivosti
Razgovarali smo neposredno pre početka trke, a sada je ponovo sa nama kapiten pobedničkog tima Aleksa Jovanović. Lepo smo ih ispratili, a oni su nam uzvratili pobedom!
M.K. | Izvor: Prva |
– Ispratili ste nas bukvalno pola sata pre starta trke, smo imali uključenje. Sada evo nas ovde na cilju, tako da pravimo jedan fin krug s ovim uključenjem, kaže Jovanović na početku razgovora.
– Ovo je sigurno nešto najekstremnije što smo ikada uradili. Trka počinje od Ikike na Pacifiku, na nula metara nadmorske visine i završava se ovde u San Pedru, u Atakama pustinji, na 2500 metara. U međuvremenu se popne na jedan vrh od 3000 metara, jedan vrh od 3400 metara… Sunce surovo, vetar postoji na koji uopšte nismo računali i koji je isto onako vrlo iscrpljujući. Takođe, ko nije trčao na tim visinama, onako intenzivno, još uzbrdo, na asfaltu, teško je to dočarati, zaista. Koliko se kratko gubi dah kad izađete iz kola i krenete da trčite, objašnjava kapiten i dodaje:
– Ja trčim 50 metara, osećam se dobro, ali već kasnije to je potpuno gubljenje daha. Ali eto, izgurali smo nekako. A imali smo i protivnike naravno na trci. Glavni konkurenti su nam u startu bili francuska ekipa, Žoli Foli. Oni su brzi trkači, to smo znali. I lokalna ekipa iz Santiaga. Oni su dobro poznavali teren i koristili su neke prečice, što je dozvoljeno. I u startu su nas zatekli sa dve. Kasnije smo mi našli još dve i uspeli smo da završimo trku, u vremenu boljem nego očekivanom.
Na pitanje koliko je svako od trkača pretrčao u ovim ekstremnim uslovima, Aleksa kaže:
– Recimo da je 80-ak km svako od nas šestoro pretrčao. Mi smo se podelili u tri ekipe po tri trkača. Prilagođavali smo se kako su bili u složnoj stazi. To znači tri trkača se nalaze u vozilu koje vozi vozač. Jedan trkač trči, dvoje su unutra. Kada trkač završi deonicu, jedan trkač izlazi iz kola, odmori se i tamo se menjamo. U početku smo trkali sa 2 km, pa sa 1 km, pa 500 metara. Na kraju smo završavali sa 200 metara jer su uslovi bili surovi. A to se ispostavilo zaista kao najbolja taktika kao što smo sad mogli da vidimo.
A koji momenat je bio najekstremniji i najteži za naš tim, pogledajte u nastavku!
