Foto: Privatna arhiva
Ne možete nikoga naterati na silu da ode na psihoterapiju, kod psihologa ili psihijatra. Ljudi sa ovakvim vrstama problema najčešće na lečenje dospeju uz pomoć policije ili socijalne službe, odnosno kada izbije neki ozbiljan problem.
To je rekao dr Marko Jovašević odgovarajući na pitanje „kako da ubedim osobu da ode na terapiju, koja ne prihvata da ima psihološki problem, a ponašanje je takvo da to primeti i šira okolina“, u lajv strimu na Instagram profilu lista Danas.
Najbolje bi bilo da se razgovorom ubedi osoba da zajedno odete na terapiju, ili da prvo odete vi i na nekoliko seansi i objasnite toj osobi vaša iskustva, savet je doktora Jovaševića, jer, kako kaže, asertivne metode su jedino uspešne, a potrebno je da osoba sa problemom uvidi da vi verujete u poboljšanje.
Prema njegovim rečima, ako vi nemate iskustva sa psihoterapijom, a terate nekog dugog da ide, ta osoba vam neće poverovati i prihvatiti sugestiju.
– Ubediti nekog kome je pomoć potrebna da ide na terapiju je teško i to jeste ozbiljan problem, jer mi u našem zdravstvu nemamo skrining koji bi prepoznao problem, a kroz redovne sitematske preglede tome nije posvećeno dovojno pažnje, odnosno testovi nisu detaljni. Razgovor sa psihijatrom na tim pregledima se svede na tri, četiri pitanja i skoro svako prođe te preglede bez problema, rekao je psihoterapeut.
Jovašević je istakao da se u proteklih šest meseci, koliko i traje ovaj projekat „pitajte psihoterapeuta“, pojavilo dosta različitih pitanja ali da su ljudi navodili da piju dosta medikamentata koje bi im samo psihijatar po zakonima Srbije mogao da prepiše, a da pritom nisu otišli kod lekara.
– Ljudi psihijatrijske lekove kupuju u apotekama, bez ikakvog nadzora i kontrole ih piju, to smo uvideli i kroz ovaj projekat i apelovaćemo kod nadležnih institucija da se taj problem nekako reši. Ovi lekovi nikako ne bi smeli da se zloupotrebljavaju, ni jedan lek ne bi trebalo, ali lekovi iz palete pshijatrijskih lekova svakako ne bi trebalo, istakao je Jovašević.
Na pitanje kako pobeći od straha od korone, kada je reč o bliskim osobama, Jovašević navodi da je bolje suočiti se sa strahom, nego bežati od njega.
– Prošlo je godinu i po dana od dolaska korona virusa, trebalo bi da smo svesniji i da sada više znamo o toj bolesti. Kako lekari tako i svi drugi ljudi koji se njome nisu bavili usko stručno. Vakcinacija je svakako jedno od rešenja i ovo zatišje što smo imali, ne samo kod nas već i u čitavom svetu, je zahvaljujući jednom delu populacije koji se vakcinisao. Međutim, virus korone kao i svaki drugi virus ima sposobnost mutacije, to je njegova potreba da opstane. Čovek je za svaki virus slepa ulica, ali virusu mutacije daju da što duže opstane. Korona je pokazala da je preventivna zaštita najvažnija kada je reč o zdravlju, podsetio je psihoterapeut.
Kako je rekao, pokazalo se da su ljudi sa narušenim zdvaljem teže obolevali ili pak umirali od ovog virusa i a da je pre svega važno očuvati jak imuni sistem.
– Imunitet nije konstata, on se tokom godine menja, ustvari je jedna krivudava linija, oscilira stalno, zbog toga je važna peventiva i racionalna zaštita. Danas se mnogo više zna o virusu, postoje različite alternative zaštite od virusa, zbog toga je važno da ih sve sagledate i donesete najbolju odluku za vas i vaše najbliže kako bi prevazišli starah, objasnio je doktor.
Jovašević je napomenuo da je kroz pomenuti projekat stizalo dosta pitanja o problemima ljudi koji su tokom korone ostali bez posla i koji su u izuzetno teškim kako materijalnim tako i zdravstvenim situacijama.
On je istakao da je jedan od ciljeva projekta i da se obaveste institucije i ministartva, da im se predoče zaključci do kojih se došlo, jer su neki ljudi u takvim problemima da bi bilo neophodno uljučiti više ministarstava da bi im se pomoglo.
– Ono što se pokazalo kroz proteklih šest meseci, a tiče se korona virusa jeste da je kovid katalizator. Najčešća pitanja, a time su se posebno bavili mediji, da li je korona uzročnik mentalnih bolesti. Ne, korona nije napravila mentalnu bolest, ona je katalizator koji je pokrenuo u ljudima ono što je bilo na „staklenim nogama“, bilo da su to potisnuti strahovi, potisnuta nezadovoljstva ili bračni i porodični problemi koji su tu bili i pre virusa, ali su eskalirali tokom korone. Takođe među najčešće postavljenim pitanjima bila su ona u vezi sa brakom, porodicom, adolescentima, fobijama, ankcioznim napadima. Trudio sam se kroz projekat da odgovorim na sva pristigla pitanja, ako ne konkretno da pomognem, onda barem da usmerim čitaoce na to kako bi potencijalno problem mogao da se reši, rekao je psihoterapeut Marko Jovašević i zahvalio se svima koji su proteklih šest meseci slali pitanja, pratili lajvove i aktivno učestvovali u projektu.
