Titov pulman ponovo na prodaju (video, foto)

42

Jedan od njih se skoro ponovo pojavio na prodaju, a portal Autoslavia uz veliku pomoć knjige Miroslava Milutinovića „Automobili i Josip Broz Tito“ donosi istoriju tog automobila i priču o tome kako je završio van granica bivše Jugoslavije i u rukama privatnih kolekcionara.

„Landaulet“ sa šestoro vrata, long top, kupljen sredstvima SSNO, u specijalnu auto-četu stiže nekoliko dana kasnije, tj. 17. maja 1971. godine. Pod registarskim oznakama JNA R-1100 do maja 1980. godine prelazi oko 21.000 km.

Strogo poverljivom odlukom kabineta vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ, bez obrazloženja (prvi predsednik Predsedništva SFRJ, kao kolektivnog komandanta oružanih snaga nakon smrti Broza, jeste član Predsedništva iz Makedonije Lazar Koliševski, nap. auto.) s kraja novembra 1980. godine, Upravi otoka Brioni je početkom januara 1981. godine zapisnički predat „landaulet“ 001854 (R-1100), iz vojne imovine, umesto „landauleta“ (poklona Zagrebačkog velesajma) 000896 (R-2831), kao četiri godine starijeg automobila, sa skoro trostruko više pređenih kilometara.

„Landaulet“ je pod upravom tadašnje Radne organizacije Nacionalni park i spomen područje Brioni stacioniran u Fažani, odakle ponekad odlazi do pulskog aerodroma po visoke zvanice, kojih je sve manje posle smrti Josipa Broza.

Očigledno ne znajući za učinjenu zamenu, Tehnički muzej Slovenije u martu 1987. moli Radnu organizaciju Brioni da im ustupi „mercedes-benc pullmana“ proizvedenog 1966, kako bi popunili Memorijalnu zbirku, što RO Brioni glatko odbija pozivajući se na „odluku Saveta RO kojom se automobil ’mercedes-benc‘ održava i čuva na Brionima za vožnju u vanrednim prilikama (specijalni gosti reprezentativnih objekata i sl.)“.

Čim je poslednji „mercedes-benc pulman 600“ 10. juna 1981. godine odlazeći u istoriju prešao na sopstvenim točkovima 35 kilometara puta od Zindelfingena do fabričkog muzeja u Štutgartu, taj model dobija status klasičnog vozila za kolekcionare. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka na svetskom tržištu klasičnih vozila vlada eksplozija cena, mahom spekulativnog karaktera, koja će doživeti krah nekoliko godina kasnije.

Moguće da je to izazov kome Uprava Briona nije odolela uprkos navedenoj odluci Saveta RO, jer dve godine kasnije, juna 1989. godine u punoj diskreciji, prodaje 001854 N.N. kupcu u inostranstvu, za orijentacioni iznos od 750.000 tadašnjih nemačkih maraka.

Krajem iste godine novi vlasnik izlaže „landaulet“ na prodaju, ali sada za dva miliona dolara. Kada se za „mercedes-benc 600“ „vlasnika Josipa Broza“ pojavio prodajni oglas trgovca klasičnim automobilima iz Norveške, u decembarskom broju 1989. godine engleskog časopisa „Klasik end sports kar“, to izaziva buru reagovanja, reklo bi se, pre svega, javnosti u Srbiji. Nevoljno, Uprava Briona daje obrazloženje za javnost da je to učinjeno u okviru „poslovne politike obnavljanja voznog parka“.

Iz brojnih novinskih natpisa vidljivo je da javnost tada ne raspolaže pravim informacijama, čak ni o ukupnom broju „mercedesa 600“ u specijalnom voznom parku, odnosno da prozvani akteri u svojim izjavama pokušavaju da ga prikriju. Nastupajući događaji u vezi sa raspadom SFRJ ubrzo potiskuju tu temu iz fokusa interesovanja sredstava javnog informisanja.

Narednih dvanaest godina 001854 je našao svoje mesto u privatnoj kolekciji „mercedes-benc“ automobila R.M. u Nemačkoj. Po smrti kolekcionara zbirka je izložena na prodaju kod francuske aukcionarske kuće Artcurial. Na aukciji održanoj u Parizu, februara 2003 godine, 001854 je kao lot broj 24, prodat za 350.664 evra kupcu A.T. iz Minhena.

Automobil je crne boje sa braon enterijerom. Brojne dekorativne aplikacije od punog drveta urađene su iz egzotičnog rio-palisandera, kao jedne od četiri ponuđene mogućnosti. Od dodatne opreme u 001854 je ugrađen radio Beker grand pri sa daljinskim upravljanjem, kao i amper-metar i visinomer. Mini-bar sa četiri kristalne čaše spada u serijsku opremu.