Foto: Iz lične arhive
I Vašington je njihov vršnjak, jer je američki ustav definisao njegovo osnivanje, površinu od deset kvadratnih milja i politički status.
Danas je to grad iz koga se vlada svetom i možda je zbog toga odbojan za obične posetioce.
Iako nema dugu istoriju, događaji koji su se u njoj zbili deo su naših uspomena, na koje nas podseća svaka poseta američkoj prestonici.
Vašington simbolizuje njegov imperijalni deo, Kapitol i Bela kuća; oko nje se posetioci najviše vrzmaju, čekajući da se neko pojavi na travnjaku predsedničke rezidencije. Nekada se lako moglo i ući unutra, kao i u Kongres.
Od Kapitola do reke Potomak proteže se Mol, memorijalni deo grada, sa nizom spomenika posvećenih velikim predsednicima, okruženih simbolima veličine i moći Amerike, i jednom običnom velikom čoveku: Martinu Luteru Kingu.
On je tu održao čuveni govor protiv rasne diskriminacije.
Na Molu su i spomenički kompleksi posvećeni pobedama i porazima u ratovima; dva pamti naša generacija.
Korejski rat – devetnaest figura, ogrnutih kabanicama, korača kroz vlažnu travu u potrazi za izlazom.
Vijetnamski rat – beskrajan mermerni zid sa imenima poginulih, na kome vidite odraze svog i lica drugih posetilaca, u nemom dijalogu sa vremenom u kome smo živeli.
Muzejski deo prestonice koncentrisan je na obodu Mola.
U Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemira nalazi se modul Apola 11, broda koji je odveo ljude na Mesec, podsećanje i na tu našu neprospavanu noć.
Preko puta, u Nacionalnoj umetničkoj galeriji, nacija, koja je uglavnom dala drugorazredne umetnike, prikupila je jednu od najimpersivnijih zbirki umetničkih dela na svetu.
Magnati bankarstva, industrije, trgovine i konjskih trka otkupili su umetnička dela od osiromašenih kneževa, plemića i država, uključujući i sovjetsku – deo zbirke Ermitaža, i poklonili je ovoj galeriji.
Uspomene naše generacije ne bi bile potpune bez podsećanja na Džona Kenedija.
U Vašingtonu su ubijena dva američka predsednika, Linkoln i Garfild, a sahranjen samo jedan – Vudro Vilson.
Kenedi počiva – uz Žaklinu i decu – na vojnom groblju Arlington, brdu na suprotnoj obali reke Potomak.
Nedaleko je sahranjen i njegov brat Robert, čiji je spomenik, mermernu ploču i beli krst, dizajnirao poznati arhitekta Pej.
Na vrhu brda je spomenik neznanim junacima iz dva svetska i Korejskog rata; junak iz Vijetnamskog rata je prvo položen, a zatim identifikovan i sahranjen drugde.
Smena straže oko spomenika je poseban ritual: stražari gaze sporim baletskim korakom, a za razliku od odsečnog koraka stražara ispred večne vatre u Kremlju, ovaj izgleda u najmanju ruku – drugačije.
Prilikom posete Vašingtonu odmah pošto su nas Amerikanci bombardovali, video sam na jednom stubu plakat na kome je pisalo: „Kad bombardujete Srbiju, vi bombardujete Ameriku“, sa pozivom na protestni marš od Vijetnamskog spomenika do Pentagona. Izgleda da je to bio redak trenutak razuma.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
