Ima 106 godina i dalje TETOVIRA ljude: Baka sa FILIPINA osvojila svet, ona je NAJSTARIJI majstor tetovaža

Apo Vhang-Od, takođe poznat kao Marija Ogej, potiče iz plemena Butbut i najstarija je majistorka tetovaža na svetu

Ponosna na svoj predkolonijalni filipinski identitet, već decenijama ukrašava kožu muškaraca i žena složenim šarama. Njeni učenici su rođaka i unuka, koje pomažu baki i nastavljaju njen “biznis”.

Uprkos nasilnoj prošlosti Filipina, pleme Butbut se oduprlo pokušajima kulturnog prisvajanja i uspelo je da sačuva mnoge svoje običaje. Jedna od njih je hiljadugodišnja umetnost tetoviranja, koja je opstala, između ostalih, zahvaljujući 106-godišnjoj Apo Vhang-Od i njenim učenicima.

Batok je vekovima stara tehnika u kojoj se trajni plemenski simboli nanose na kožu pomoću čađi natopljenog šiljka pričvršćenog za bambusov štap. Tradicionalno, ratnici su obeležavani na ovaj način pre borbe ili su žene podsticane da budu plodne. Trenutno, posetioci mogu da biraju između raznih unapred napravljenih dizajna, ali najsvetiji simboli nisu dostupni strancima.

Grejs i Eljang, Vhang-Odova rođaka i unuka, nastavljaju ovu tradiciju, a 106-godišnja Vhang-Od, koja je počela da tetovira kao tinejdžerka, tetovira samo svoj potpis, tri karakteristične tačke, na zahtev. Potrebno im je oko pet minuta da se istetoviraju i veoma su bolne te tetovaže.

Bila je prvi majistor tetoviranja u selu

Vhang-Od je imala 16 godina kada je započela svoju karijeru kao umetnik tetovaža pod nagovorom svog oca. Kao prva i jedina mambabatok žena svog vremena, Vhang-Od je putovala u udaljena sela i na kožu nanosila svete simbole svojih predaka. Ukrašavanje tela magičnim šarama bilo je od posebne važnosti. Muškarci koji su trebali postati ratnici imali su određene tetovaže. Izrada šare koja pokriva ramena, grudi i deo ruku mogla bi da potraje nekoliko dana i koštala bi veliku svinju ili nekoliko kilograma pirinča.

Žene su se tetovirale iz raznih razloga, pre svega zbog plodnosti i lepote. Tetovirane starije žene Kalinge često su govorile da kada umru neće moći da ponesu perle i zlato sa sobom u zagrobni život. Ostaće im samo tetovaže na telu. U to vreme, žene čija koža nije bila prekrivena crtežima smatrane su nesavršenim. Tetovirana tela su bila znak časti, bogatstva, lepote i hrabrosti.

Kada su američki katolički misionari došli u Kalingu i izgradili škole, seoske devojke su bile prisiljene da pokrivaju ramena bluzama dugih rukava. Tetovaža je postala sramota. Kako je zapadni koncept lepote počeo da se infiltrira na Filipine, sve manje devojaka je tetoviralo svoja tela. Mlađa generacija vidi tradicionalno tetoviranje kao arhaično i bolno.

Vhang-Od je stekla ogromnu popularnost pre petnaest godina. Dr Lars Krutak je 2007. proveo dve nedelje u Buskalanu pripremajući filipinsku epizodu svoje serije „Lovac na tetovaže“ za Discoveri Channel. Upoznao je tada Vhang-Odu, koji je svakodnevno radio u poljima pirinča i nastavila tradiciju tetoviranja.

BONUS VIDEO

Read More