Tokom šestonedeljnog boravka na intezivnoj nezi Marina Abramović je imala tri operacije, devet transfuzija krvi i neko vreme bila u komi
Za nju koja je zbog umetnosti ležala gola na blokovima leda, bila desetak dana na podignutoj platformi bez hrane, namjrno izazvala nesvesticu, skoro se živa spalila, sedila nepomično šest sati dnevno puna tri meseca – bolnica je bila šok.
Slavna umetnica Marina Abramović je u razgovoru za „The Guardian“ objasnila je kako veruje da je praksa izdržljivosti u njenom radu – u njenom možda najpoznatijem performansu „Umetnik je prisutan“ ubrzala njen oporavak.
„U početku, doktori su mi davali opioide svaka četiri sata i ja ne mogu da se nosim sa tim. Ne mogu da pijem alkohol, ne mogu da uzimam lekove, čak ni aspirin. Želim da osećam sve u svom telu, uvek. Zato sam prestala da ih uzimam. Bol je bio neverovatan. Ali znala sam da će mi ovo omogućiti brži oporavak jer mogu da iskoristim svu svoju snagu volje i sve što sam naučila da brže ustanem iz kreveta. U suprotnom, možda bih i dalje bila u bolnici“ ispričala je Marina Abramović.
Na pitanje da li je intenzivnu negu osećala kao neku vrstu performansa, slavna umjetnica kaže:
„Ne, jer ako odlučite da radite teške stvari pred javnošću, kako bi to drugi ljudi videli i u tome našli snagu u sopstvenom životu, to je vaš izbor. Ovo ne možete to kontrolisati.“
Naime, tokom šestonedeljnog boravka na intezivnoj nezi Marina Abramović je imala tri operacije, devet transfuzija krvi i neko vreme bila u komi.
Njen rad je često bio fokusiran na smrtnost – tako je za svoj komad „Akt sa skeletom“ iz 2002. godine, Abramovićeva upražnjavala praksu tibetanskih monaha i ležala gola na podu galerije sa ljudskim skeletom na sebi, kostima koje je animiralo njeno disanje. U novonastaloj situaciji takvo iskustvo joj nije bilo od koristi.
Оставите одговор