Hrana utiče na respoloženje

• Italijanska pasta, krompir i pirinač daju organizmu neophodnu snagu i polet zbog ugljenih hidrata koji nas snabdevaju energijom.
Mnogobrojne studije u svetu pokazale su da ljudi koji pate od bolesti izazvanih stresom ne unose dovoljno magnezijuma. Nedostatak minerala izaziva stres, a može se ispraviti konzumiranjem spanaća, brokolija, tunjevine, banana ili badema. Lekari su nedavno utvrdili i da ljudi koji unose premalo selena ispoljavaju anksioznost, depresiju i zamor. Korisno je uzeti brazilski orah, koji raste na tlu bogatom selenom, ili pojesti obrok spremljen od morskih plodova, brokoli, pečurke, luk, pšenične klice ili makrobiotičke proizvode u kojima je sačuvano celo zrno žitarice. Konzumiranje masnih riba iz severnog mora, koje obiluju masnim kiselinama omega 3, takođe smanjuje simptome depresije. I orasi koji sadrže selen, mineral koji je snažan antioksidans, i koji doprinosi našem boljem raspoloženju i energiji.
Zanimljivo je da italijanska pasta, pecivo, krompir i pirinač daju našem organizmu neophodnu snagu i polet zbog ugljenih hidrata koji se pretvaraju u šećere i snabdevaju nas energijom tokom dužeg perioda u toku dana. Amino-kiselina tirozin koja nam ubrizgava adrenalin – hormon energije – potreban za motivaciju i fizičku aktivnost, nalazi se u pilećem i ćurećem mesu, dok se gvožđe, bez koga se osećamo depresivno, nalazi u crvenim mesima i spanaću. Kapsaicin u ljutim papričicama podstiče mozak da proizvodi endorfine – hormone sreće, što znaju gurmani širom sveta.
Nutricionisti objašnjavaju da čokolada sadrži ugljene hidrate koji vrlo brzo, u vidu šećera, dospevaju u mozak i hrane ga. Učenicima i studentima koji polažu ispite savetuje se da za užinu ponesu koju kockicu čokolade. Pored ostalog, čokolada sadrži kofein, stimulans koji nam privremeno daje osetno više energije, ali obiluje i drugim elementima koji nas održavaju u formi – gvožđem, cinkom, kalcijumom, magnezijumom. Nedavna studija pokazala je da se delovi našeg mozga bukvalno ozare posle porcije sladoleda. To nije samo psihološki efekat, jer šećeri hrane moždane sive ćelije, ali s njima moramo biti oprezni kako ne bismo sebi dodavali kilograme, a s tim i zdravstvene probleme poput dijabetesa, jer pravilo je da se ubrzo posle unošenja brzih šećera vraća osećaj gladi.
Više vode, manje kafe
Osećaj zamora i nedostatka motivacije na poslu često se javlja usled dehidriranosti. Da to ne bismo iskusili potrebno je da pijemo vodu – devet čaša tečnosti dnevno. Kafa i čaj mogu da pogoršaju dehidriranost, naročito ako radimo na stresnom radnom mestu. Kafa nam daje neposredan podsticaj, ali predstavlja trenutnu energetsku injekciju koja potom izaziva nervozu.