Srpski hakeri ruše najveću tajnu Fejsbuka (video)

37

Sve objave „fan“ stranica sa Fejsbuka uklonjene su sa „njuz fida“ i prebačene u novi „eksplor fid“, a preživeće samo postovi koji su plaćeni. Eksperiment je, osim u Srbiji, sproveden u još pet zemalja — Slovačkoj, Šri Lanki, Boliviji, Gvatemali i Kambodži. Zašto je baš Srbija u ovom društvu?

Novinarka Vesna Dobrosavljević, koja je godinama radila na domaćim njuz portalima, napominje da je reč o eksperimentalnom projektu za tržišta ovih zemalja.

Fejsbuk

„Ima više teorija o tome zašto smo se tu našli, od teorija zavere, kojima nisam sklona, do toga da Fejsbuk želi da dodatno monetizuje sadržaje. Zato se odlučio za tržišta za koja ne postoji veliki rizik i gde nema mnogo da izgubi. Ipak, ne znam koja je bila logika kada su birane zemlje, ali sigurno su u pitanju neke pare, ili algoritam“, kaže Vesna Dobrosavljević.

Fejsbuk se u poslednjih nekoliko meseci našao u središtu opsežne istrage američkih vlasti o navodnom uticaju Rusije na izbore u Americi. Može li se najnovija odluka Fejsbuka dovesti u vezu s ovom činjenicom?

Profesor Stanko Crnobrnja sa Fakulteta za medije i komunikaciju kaže da su motivi odluke višestruki.

Vesna Dobrosavljević

„Kada uzmemo broj pretplatnika Fejsbuka, oko dve milijarde, to bi bila najmnogoljudnija zemlja na svetu. Politika je to počela da shvata pre oko godinu dana, u jeku kampanje za predsednika SAD. To je višeslojna medijska mašina koja ima ozbiljan uticaj na najdalja mesta planete. Fejsbuk trpi ogroman pritisak političkih struktura kako bi počeo da se samoreguliše. I Fejsbuk se tako našao pred komitetom američkog Kongresa, gde ih na ozbiljan način primoravaju da se samoregulišu. Tamo ih pitaju: Da li stvarno mislite da možete da budete tehnološki neutralni? Kroz vas prolazi sve ovo, a vi da ne mrdnete prstom? Ovo što rade s razdvajanjem je jedan mali odgovor na taj pritisak. U suštini, to je proba poslovnog modela u kom su sve velike kompanije ovog tipa u traganju za poslovnim modelom koji se zove pretplata. Dosta je komunizma na internetu!“, kaže Crnobrnja.

Osnivač Fejsbuka Mark Cukerberg

Prema njegovim rečima, promena njuz fida je kombinovani udarac inteligentne kompanije i inteligentnog vlasnika, kog mnogi već „šacuju“ za predsednika Amerike za 20 godina.

„Oni to ne rade slučajno. Srbija ima vrlo ozbiljnu reputaciju, pre svega hakersku. Mi smo u stanju da prevarimo svaki sistem i pokrademo svaku ekipu. Oni moraju da nas imaju na mapi da bi videli kako će ta šema da se provali kod nas i kako isprivatizovati celu priču. To će neki hakeri u Beogradu sigurno da provale. Proći će Rusi, Iranci, Indusi, pa mi, ili svi zajedno“, kaže Crnobrnja.

Stanko Crnobrnja

I Vesna Dobrosavljević kaže da već duže vreme veliki izdavači vrše pritisak na Fejsbuk da se izjasni da li su medijska kuća ili samo kanal za plasiranje i slobodan protok medijskog sadržaja.

„Oni veliki deo prihoda dobijaju tako što potpuno besplatno ili za neke pare stavljaju neku priču. Pa, Fejsbuk je konkurisao za prenos utakmice Lige šampiona, najpopularnijeg fudbalskog takmičenja, a ako je to dobio, šta da očekuju medijske kuće, ako s druge strane imate publiku od dve milijarde korisnika?“, pita se Vesna Dobrosavljević.

Ono što posebno zbunjuje je izbor zemalja u kojima se primenjuje ovaj eksperiment. Vlogerka iz Kambodže Ketrin Hari rekla je za Bi-Bi-Si da odluka Fejsbuka nije mogla da dođe u gorem trenutku za ovu zemlju. Premijera Kambodže opozicija optužuje da je pod kontrolu stavio sve tradicionalne medije, pa je jedina kritika mogla da se čuje upravo na — Fejsbuku. 

Donald Tramp i Hilari Klinton

„Zašto baš Kambodža“, zavapila je Ketrin Hari.

Otkud gejmer na čelu MIT laboratorije?

I u Srbiji se mnogi pitaju: Zašto baš mi? Postoji li neki skriveni razlog?

„Moguće je da postoji, ali je ga ne vidim“, kaže Vesna Dobrosavljević.

„Srbija je veća od Slovačke, Gvatemala ima 16 miliona stanovnika. Ne mogu da shvatim ključ. Oni sigurno znaju nešto što mi ne znamo“, kaže ona.

Da se ne bi sve svelo na žalopojku, ostaje pitanje šta može da se uradi u novoj realnosti. Mladi s kojima sagovornici Sputnjika dolaze u kontakt imaju spremne odgovore.

„Moji studenti se zbog ovakvih promena ne uzbuđuju. Oni će naći novi kanal da komuniciraju, oni su za to rođeni. Za njih je tehnologija prirodno okruženje od prvog dana, i tako je i shvataju. Nemam brige za njih, mi stariji od njih možemo da naučimo taj instinkt za preživljavanje. Jedan od najvažnijih kvaliteta koje čovek treba da razvija je intuicija. Zato gejmeri danas postaju direktori MIT laboratorije“, kaže Stanko Crnobrnja.