Foto: Wikipedia
Ipak, sve donedavno, usled nedostatka istorijskih zapisa, jedini izvor informacija o ovim pretkolumbovskim društvima bila su arheološka istraživanja.
Međutim, početkom maja u naučnom časopisu Cell objavljena je prva detaljna i opsežna studija genetičkog materijala drevnih stanovnika centralnih Anda i pacifičke obale pre dolaska Evropljana.
Ova studija, koju je sproveo međunarodni tim naučnika predvođen istraživačima sa Harvarda i Univerziteta Kalifornija iz Santa Kruza, pružila je zanimljive odgovore o poreklu i genetičkoj homogenosti različitih grupa ljudi sa ovog prostora, njihovom kretanju i međusobnom mešanju, kao i o kosmopolitskom karakteru andskih društava.
Pomenuti tim naučnika analizirao je DNK 89 osoba čiji su posmrtni ostaci, pronađeni na teritoriji današnjeg Perua, stari od 500 do čak 9000 godina. Neki od njih bili su pripadnici kultura Moče, Naska, Vari, Tivanaku i Inka – čija su se društva i civilizacije smenjivale na ovom području. Upravo iz tog razloga, istraživači su se nadali da će, kako to ističe vodeći autor studije Nejtan Nakatskuka, „napokon moći da vide kako je genetička struktura naroda Anda vremenom evoluirala“.
Njihova analiza otkrila je da su pre otprilike 9000 godina grupe ljudi koje su živele u andskim visoravnima postale genetički različite od onih grupa koje su naselile pacifičku obalu. Istraživači navode da se efekti ove genetičke diferencijacije mogu videti čak i danas.
„To je vrlo neobično, kad se uzme u obzir o koliko maloj geografskoj distanci je reč“, ističe Rajh, jedan od autora studije i naučnik sa Harvarda.
On i njegove kolege takođe su utvrdili i da su se, najkasnije do pre 5800 godina, kod populacija sa severa današnjeg Perua razvile drugačije genetičke karakteristike u odnosu na populaciju koja je dominirala na jugu ove zemlje. I ovo je, navode istraživači, uočljivo i danas. A onda je, nakon tog vremena, došlo do značajnijeg protoka gena kroz sve delove centralnih Anda i oko njih, da bi u poslednjih 2000 godina došlo do dramatičnog usporavanja ovog mešanja između različitih grupa.
Međutim, analiza ovih naučnika otkrila je i da se genetička struktura mnogih zajednica na ovom planinskom prostoru hiljadama godina gotovo nimalo nije promenila, uprkos velikim kulturnim transformacijama kroz koje su prošle.
„Na naše iznenađenje, uočili smo snažan genetički kontinuitet tokom uspona i padova mnogih velikih andskih kultura, kao što su Moče, Vari i Naska“, ističe Nakatsuka.
„Naši rezultati ukazuju da je do pada ovih kultura došlo zbog masovnih migracija u ovom području pod uticajem strane zavojevačke vojne sile, što je scenario koji je zabeležen u nekim delovima sveta.“
Dva izuzetka od ovog „trenda kontinuiteta“ bili su veliki urbani centri koje su Tivanaku i Inka kulture nazivale domom, kao što je to bio Kusko, glavni grad carstva Inka. Za razliku od pomenutih genetički homogenih mesta, glavni gradovi ove dve civilizacije bili su kosmopolitske naseobine, odnosno dom ljudima sa različitim genetičkim pozadinama.
„Bilo je zanimljivo kad smo počeli da uviđamo elemente ovog nasleđa heterogenosti“, ističe Nakatsuka. „Ova područja podsećaju na ono što danas možemo videti na mestima kao što su Njujork i drugi veliki gradovi gde ljudi, koji imaju veoma različito poreklo, žive zajedno.“
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
