Odmah posle vode, proteini sačinjavaju najveći deo mase našeg tela. Mišići, organi, nokti i ligamenti su između ostalog sačinjeni od proteina, pa je očigledno zašto su proteini važan sastojak ishrane.
Mnogo složenija situacija je kod mozga čiji su dugački neuroni izgrađen od masnoća, a ipak komuniciraju međusobno preko proteina koje unosimo u organizam ishranom. Hormoni i enzimi koji prouzrokuju hemijske reakcije i kontrolišu sve procese u organizmu su sačinjeni od proteina.
Da li ste primetili da vas obrok obilan ugljenim hidratima čini tromim, ili da ako unesete heanu bogatu proteinima tokom dana postajete budniji tokom popodneva? Ćelije mozga komuniciraju međusobno preko hemijskih prenosioca nazvanim neurotransmiteri, koji su uglavnom sačinjeni od amino kiselina, od kojih su izgradjeni proteini.
Ono što pojedete utiče na to koja će nervna hemikalija biti dominantna u mozgu, što opet utiče kako će te se osećati. Ugljeni hidrati potstiču osećaj pospanosti jer povećavaju nivo amino kiseline triptofana u mozgu, koji potstiče mozag da smiri neurotransmiter serotinin. Serotinin je važan za normalan san, krvni pritisak, učenje i apetit pored njegovih mnogih drugih funkcija.
Unošenjem proteina povećava se nivo druge amino kiseline tirozina, koji potstiče mozak da stvara norefinefrin i dopamin, vrstu hemijskih prenosioca koji nisu dobro proučeni ali izazivaju veći stepen spremnosti i aktivnosti i daju osećaj energije.
Ipak to ne znači da ako želite da imate osećaj da imate više energije treba da jedete uglavnom proteine. Mozak proizvodi na hiljade neurotransmitera koji su potrebni za njegovo normalno funkcionisanje gde su bitni proteini ali su potrebni i ugljeni hidrti kao energetska materija i drugi nutritijenti za normalno funkcionisanje ćelija mozga.
Preporuka za ishranu je da se tokom dana unosi 2 do 3 manja obroka bogata proteinima koja bi sačinjavala oko 12% od ukupne količine kalorija koju je potrebno da unesete tokom dana. Pileće meso, morska hrana, krta crvena mesa su najbogatiji izvor proteina kao i koštičavo voće i semenka. U manjim količinama proteini se nalaze i u povrću i žitaricama.
Nije uvek dovoljno paziti na vrstu namirnica koje će mo unositi tokom dana,količina dopamina koji doprinosi osećaju zadovoljstva i uspešnosti se smanjuje stresom ili nedovoljnim snom, pa su mozgu pored zdravog načina ishrane potreban zdrav načn života.
