Canon 700 D
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Posle mnogo većanja, zaključila sam da ujutru najviše volim hleb. Domaći, integralan, hrskav…. Obožavam ja i mafine, palačinke, pite, kiflice, štapiće, punjeno pecivo, đevrek, lepinje, picu…. Ali hleb je hleb.
Volim kada mogu da isečem tanko parče i mažem svakavim đakonijama. Ili da ga samo prelijem maslinovim ulje. Volim ga sa sirom, jajima ili suhomesnatim. Sa domaćom paštetom, namazom od avokada, volim kada mogu da ga umočim u humus. Ali ga ne jedem u velikim količinama.
Pa sam se ovih dana vratila pravljenju hleba. S tim što su ovaj poslednji put od jednog ispala dva. Iz čisto praktičnih razloga.
Potrebno vam je:
- 150 grama ražanog brašna
- 100 grama speltinog brašna
- 50 grama heljdinog brašna
- 2 kašike maslinovog ulja
- Po jedna kašika semenki bundeve, suncokreta, lana
- 300 militara vode
Za kasnije:
- 2 pune kašičice praška za pecivo
- 1/2 kašičice morske soli
- Semenke i krupna morska so za posipanje (po želji)
U činiji pomešajte brašna, semenke pa dodajte vodu i ulje. Sve umešajte kašikom, poklopite činiju (ili prekrijte celofanom) i ostavite da stoji. Što duže to bolje. U poslednje vreme pustim testo da se fermentiše preko 10 ili 12 sati. Tako je uvek bolje. Smesa treba da stoji na sobnoj temperaturi sve dok se leto ne razbukti. Onda to može da bude problem.
Kada testo odspava turu, polako dodajte prašak za pecivo i so sve vreme mešajući. Malo napnite mišiće, smesa će biti gusta, ali treba sve sto povezati. Dodam malo, pa mutim, pa dodam još malo pa mutim i tako nekolokiko puta u krug.
Mokrim rukama uzmite pola smese i formirajte veknicu i stavite je na pek papir koji ste stavili u pleh. Onda isto uradite i sa drugom polovinom. Zašto napraviti jedan hleb, kad mogu dva. Prvo, imaće više korice, a ja volim koricu. Drugo, lakše će se čuvati. Treće, brže će se ispeći. I četvrto, možete da obradujete nekog hronera koji nema vremena da mesi jednom veknicom.
Svaku veknu zagladite mokrim rukama i pospite semenkama ako želite. Jednu veknu sam posula ćurokotom i susamom, dugu krupnom morskom solju i kimom. Pecite in na 200 do 210 stepeni dok ne budu gotovi. Kada se uhvati fina boja, zabodite hleb čačkalicom. Ako se ništa ne lepi, to je to.
Hleb je uvek bolje seći kada se prohladi. Ja sam ga pustila malo jer sam bila gladna, a i imala sam sir koji sam želela da probam sa vrućim hlebom.
Kad god moji prijatelji putuju po svetu donesu mi nešto za kuhinju. Ranije sam svima naručivala kari paste, ali sad mogu da se pronađu i u Srbiji. Pa mi je Nemanja pre par nedelja sa Zanzibara doneo začine, a Jasmina iz Pariza francuske sireve. Ih, divote! Vi koji ste u restrikciji sačekajte još malo pre nego što budete počeli da se sladite svim mogućim masnim sirevima.
Prvi sir koji sam probala bio je Chevrot. Možda jedan od najsmrdljivijih koje sam imala u rukama. Ali dobar. I jak. Ceo dan sam imala ukus u ustima. Sa ovim hlebom je pao Taleggio. I oda danas ovo je moj omiljeni sir. Blažeg ukusa, ali fantastičan. Mislim da bih mogla da ga jedem svaki dan. Jasmina, hvala ti!
Vi možete da mažete šta god želite: puter, mlad sir, stari kraljevački ako niste u restrikciji, kajmak, pavlaku, ajvar….šta imate pri ruci. Ja ću Taleggio još dugo da sanjam.
I tako, od jednog ispala dva lepa hleba. Potrajaće ovih dana. Osim ako jedan ne sutupim tetki.
Prijatno!
