Foto: Iz lične arhive
Palata u kojoj se danas nalazi podignuta je 1901. u srcu carskog Beča (Dorotheergasse 17), blizu niza drugih istorijskih zdanja – dvorca Hofburg, Jozefovog trga, Augustinske crkve (u kojoj su se venčali mnogi članovi dinastije Habzburg, čija se srca čuvaju pod svodom ove crkve, u kapeli Loreto) pa i najpoznatiji par, Franjo Josif i Elizabeta – Sisi.
Toliko istorije i toliko lepe arhitekture na malom prostoru, to je prosto potresno. A naročitu lepotu, i tajanstvenost blisku blagoj jezi, ova zdanja poprime kad padne noć i kada mrak kojim se ogrnu mestimično probiju prigušeni snopovi reflektora. Zgrada je jedan od projekata Emila fon Ferštera, autora i mnogih drugih palata na Ringu i oko njega.
Luksuzni saloni Doroteuma bili su omiljeno mesto bečkog visokog društva. Ali kad se kolo sreće okrenulo, uoči i posle razornog potresa zvanog Veliki rat, tu su osiromašeni aristokrati – kako je to neko s mnogo takta napisao – “mogli diskretno da se liše svoje imovine”. Verovatno zato, ova kuća spasiteljka nazvana je „Tetka Doroti“.
Doroteum je najveća aukcijska kuća u Srednjoj Evropi i prestižno mesto za kupoprodaju antikviteta, slika, nakita, nameštaja, tepiha, raznih umetničkih predmeta. Ima ogranke u nekoliko austrijskih gradova, ali i u Pragu, Rimu, Milanu, Diseldorfu, Minhenu, Briselu, Londonu.
Vezana je i za jednog uglednog građanina Kraljevine Srbije: tu je preživela Prvi svetski rat zbirka zlatnih rimskih novčića Đorđa Vajferta (14.000 primeraka). Po želji čuvenog industrijalca, filantropa, ljubitelja umetnosti i mecene, koji je u dva navrata bio guverner Narodne banke Srbije (njegov je lik na novčanici od 1.000 dinara), ti novčići su 1926. godine poklonjeni Beogradskom univerzitetu. Muzeju grada Beograda Vajfert je ostavio veliku kolekciju slika. Nije se o njemu bez razloga govorilo da je “Nemac i katolik, a najbolji Srbin” (pri tom ne i najbogatiji).
„Zamalo“ da se u Doroteumu, pre nekoliko godina, proda i portret kraljice Natalije Obrenović, slika Uroša Predića. Njen vlasnik, Srbin, galerista iz Kanade, povukao ju je neposredno pre aukcije.
Novinarima je objasnio da je želeo da sliku izloži u nekoliko naših gradova, ali „sve je palo u vodu“ kada mu je rečeno da sliku neće moći da iznese iz zemlje… I da novca za otkup nema.
I dotad je istorija ove slike bila neobična: iz Dvora u Beogradu nestala je 28/29. maja 1903 (u noći svirepog događaja koji se ublaženo zove prevrat), a vlasnik joj je bio i Pjer Loti, francuski oficir i pisac.
Godišnje se u Doroteumu održi 600 aukcija. Na jednoj od njih nuđeni su, istog dana, radovi Modiljanija, Pikasa, Šilea, Dalija, De Kirika, Klimta…
Najskuplji su bili Šileovi. Ne mari. Ja bih ionako radije kupila Klimta.
Turistima je dostupno razgledanje sva četiri sprata Doroteuma. Mogu – ako mogu! – ponešto i da kupe.
Bar neku poštansku marku. Na pomenutoj aukciji one su bile najjeftinije: od 50 evra pa nadalje – početna cena! A to “nadalje” bilo je 3.000 evra. Doroteum je nakon privremenog zatvaranja, zbog virusa korona ponovo radi sa skraćenim radnim vremenom.
Ali ne očajavajte, može da se kupuje i onlajn.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
