Foto: Wikipedia
Tako se u Švedskoj tokom devetnaestog veka odigrala mirna revolucija. Veliki broj seljaka je napustio selo i otišao u grad da otpočne novi život, veza s prirodom se promenila, tradicija je prekinuta. Oko 1917. godine se javlja reakcija, pritajena čežnja za starim seljačkim načinom života koja u Švedskoj još uvek postoji.
Opština grada na kojoj se užurbano radilo u doba Lenjinove posete savršeno odražava pomešano raspoloženje tog vremena: prozori govore o švedskoj istoriji, polumračni svodovi su oslikani trolovima i raznim mističnim seoskim motivima, unutrašnja dvorišta podsećaju na Veneciju, renesansu, na večnu čežnju Severa za svetlom Italijom.
Odlazim na izlet do Saltšebadena, koji se sastoji od skupine crvenih drvenih kućica i ogromnog Grand Hotela na rubu jezera pokrivenog snegom, manje od pola sata vozom od Stokholma.
Ovde je jednog mirnog decembarskog dana 1938. godine postignut čuveni dogovor, konsenzus model, daleki preteča holandskog polderskog modela, za okruglim porodičnim stolom, u sobici u hotelskoj kuli, pod motom „bez bogatih pojedinaca ali s bogatim koncernima“.
Model se savršeno uklopio u švedsku puritansku tradiciju, centralnu upravu i jednostavne radne odnose. Ovde je gotovo osamdeset godina vladala hladna trezvenost i to je naročito vidljivo svuda u Stokholmu.
Predgrađa, sa širokim avenijama i velikim zelenim unutrašnjim terenima podsećaju na Amsterdam dvojice arhitekata, Hendrika Petrusa Berlahea i Kornelisa van Ejsterna. Beskućnici, prostitutke i zavisnici od droge su pod stručnim nadzorom i na bezbednom mestu.
Kablovi za zaključavanje bicikla tanji su nego bilo gde u Evropi. Svi se oblače na isti način, gotovo niko se ne kinđuri, ali i to ide uz seljačku zemlju. Tek se poneko razlikuje ali uglavnom po svom držanju. To je onda neki šef, da se naslutiti, ali se jedva primećuje.
Pred Rikstaghusetom (parlamentom) srećem Magnusa Lundkvista. Celog dana se šeta s ogromnom zastavom. Levo na zastavi naslikan je trnov venac, ispod njega je glava poprskana crvenim mrljama.
U sredini je veliki krst. Desno je detalj: kuk na kome je duboka rana. Gore blistava prilika kralja na belom konju, na čelu Davidova zvezda. Tu odmah je i golub. Iznad svega nadnosi se figura slična anđelu koji blagosilja. Svud unaokolo biblijski tekstovi.
Magnus gleda kroz mene krupnim plavim očima. „Šta radiš?“ upitam. „Ovo je pravi Isus“, kaže on. Sutra se ovde otvara izložba o Isusu kao homoseksualcu.
Za vreme obroka razgovaramo o nacionalnim ekscesima s Larsom Olofom Franzenom iz novina Dagens Nybeter, srcem koje misli. Pričam mu o tonama kokaina koje su prokrijumčarene u Holandiju uz dozvolu holandskog ministarstva za pravosuđe, o mućkama s carinskim deklaracijama i o prevarama u građevinarskom sektoru.
U Švedskoj se ljudi strahovito ljute zbog visokih otpremnina u preduzećima, ne može to tako, ta preduzeća smo ipak zajedno izgradili!
Iz knjige ”U Evropi – Putovanje kroz dvadeseti vek”, s holandskog prevele Ivana Šćepanović i Olivera Wieringa. Izdavač: Heliks.
