Ljuta paprika – lekovitost i recept


Paprika je jedna od najzastupljenijih povrtarskih biljaka u kuhinjama širom sveta. Gotovo da ne postoji kultura koja ne upotrebljava papriku u pripremanju najraznovrsniijih recepata i jela. Žute, zelene, crvene, male, duguljaste, baburaste, ljute i slatke i druge sorte i vrste paprika jedno su od najomiljenjih povrća na svetu. Paprike mogu da se jedu sveže, u raznovrsnim salatama i jelima, a spremaju se i obrađuju na razne načine u mnogobrojnim receptima svetskih kuhinja.

Ljute papričice se često dodaju kao začin u različitim jelima, posebno čili i feferoni. I u našoj tradicionalnoj kuhinji, ljute papričice imaju svoje zasluženo mesto, a jedno od poznatih domaćih jela svakako su punjene paprike babure, kao i salata od pečenih paprika.

Ljuta paprika – Lekovitost i recept

Lekovita svojstva paprike

Paprike, bilo koje sorte, slatke ili ljute, imaju brojna lekovita svojstva i koristi za ljudski organizam. I sveža i pripremljena paprika mogu da pomognu u tretmanu mnogih bolesti i tegoba, a njeni hranljivi sastojci se najbolje koriste kada je konzumiramo svežu. Za paprike, posebno ljute, odavno se smatra da su moćan afrodizijak, a iz brojnih iskustava se pokazalo da su lekovite kod najrazličitijih zdravstvenih problema.

  • Paprika je niskokalorično povrće, a bogato korisnim nutritijentima. Sve vrste paprika i papričica imaju zavodnu količinu vitamina, minerala i drugih korisnih materija. Posebno interesantan je kapsaicin, materija koja paprikama daje ljutinu, kome ćemo posvetiti posebnu pažnju.
  • Sve vrste paprika sadrže veoma značajnu količinu vitamina C, o čijim izuzetnim svojstvima smo mnogo puta govorili. Ono što je interesantno za paprike, jeste činjenica da one sadrže čak i do četiri ili pet puta više vitamina C, nego limun i pomorandža, koji su nam prva asocijacija kada je reč o ovom sastojku. Osim toga, konzerviranjem paprike se nutritivna vrednost ne menja u velikoj meri, a količina ovog odbrambenog vitamina ostaje skoro identična kao i u sirovim paprikama. Upravo zato su paprike uvek dobrodošle na meniju za jačanje imuniteta i opšte vitalnosti organizma.
  • Paprike sadrže značajne količine ostalih važnih vitamina, od kojih su najbitniji vitamini B grupe, sa naglaskom na vitamine B1 i B2. Osim njih, paprike su bogate i vitaminom B6, koji je važan za nervni sistem i imunitet. Pored velike količine vitamina C, paprike spadaju i u vrste povrća koje imaju najviši nivo vitamina A, koji je od vitalne važnosti za očuvanje dobrog vida i zdravlja očiju. Ovo super povrće sadrži vitamin E, za koji se smatra da ima antikancerogena svojstva.
  • Od minerala, paprike sadrže nezanemarljive količine kalijuma, gvožđa i fosfora. Osim toga, sadrže skoro devedest odsto vode i eterična ulja u svom semenu. Količina eteričnih ulja zavisi od količine pomenutog alkaloida kapsaicina.

Kapsaicin za ljutinu i zdravlje

Kapsaicin je posebna materija koju sadrže neke vrste paprika i daju plodovima određeni stepen ljutine. Prema njegovoj količini paprike delimo na slatke i ljute sorte. Ovaj sastojak je veoma koristan za ljudsko zdravlje, zbog čega se ljute vrste papričica preporučuju u ishrani. Zbog čega je on koristan?

Kapsiacin se u najvećoj meri nalazi u placentalnom tkivu paprike, odnosno unutrašnjim žilama na kojima se nalaze i semenke. U manjim količinama se nalazi u mesnatim delovima ploda. Ekstrahovan je iz plodova roda Capsicum, ljutih papričica. Njegova najverovatnija primarna uloga jeste zaštita biljke od raznih gljiva i biljojeda.

Kapsaicin ima značajne medicinske aspekte. Upotrebljava se za lečenja različitih fizioloških stanja i deluje antiseptički. Upotrebljava se za ublažavanje bolova kod artritisa, bolova u mišićima, kod išijasa, neuralgija i neuropatija. Takođe ublažava bolove i svrab kod psorijaze. Neke studije pokazuju da može da bude delotvoran u održavanju nivoa šećera u krvi, dok se još uvek istražuje njegova primena protiv gojaznosti.

Za ljute papričice se odavno zna da deluju kao afrodizijak, zagrevaju i podižu raspoloženje. Osim toga, one deluju antiupalno, antireumatski, snižavaju nivo holesterola i triglicerida, zbog čega su odlična prevencija stvaranja krvnih ugrušaka. Neke studije su pokazale da su ljute papričice izvrstan prirodni lek protiv raka prostate, zahvaljujući kapsiacinu koji je doslovno ubica ćelija raka. Drevna ajurvedska medicina smatra da ljute paprike stimulišu apetit i podstiču varenje. Nasuprot ranijim verovanjima, danas je potvrđeno da ljute papričice deluju blagotvorno protiv čireva na želucu, uništavajući štetne bakterije i stimulišući produkciju želudačnih sokova.

Ljute papričice za jelo i lečenje

Sve vrste paprika su korisne za naše zdravlje i dobrodošle u ishrani, a ljute papričice imaju i neke posebne karakteristike, zbog čega su odlične i kao lek. Pravi gurmani i ljubitelji pikantne hrane mogu da uživaju u raznim jelima sa dodatkom feferona, čilija i svih ljutih paprika, a uz to imati nebrojene koristi za zdravlje. Sledi recept za osnovnu pripremu ljutih papričica za zimnicu.

Ljute papričice za zimnicu – Feferoni u tegli su sastavni deo zimnice u našim krajevima. Kada ih tako pripremimo, možemo da uživamo u pikantnim jelima i čudotvornim svojstvima kapsaicina tokom cele godine. Šta je potrebno za pripremanje papričica za zimnicu?

  • 5 kg ljutih papričica
  • 1 l vode
  • 5 dl vinskog sirćeta
  • ½ kesice vinobrana
  • ½ kesice konzervansa
  • 30 gr soli
  • 30 gr šećera

Sve sastojke pomešati u većoj šerpi i kuvati do vrenja, a posle toga ostaviti da se kuvaju još najduže pet minuta. Ohladiti papričice, pa ih dobro oprati i odseći im drške, pa ocediti. Nakon toga ih poslagati u teglu i malo posoliti. Ostaviti usoljene papričice da odstoje preko noći, pa ih sledećeg dana preliti ohlađenim sirupom od kuvanja. Ostaviti ih tako par dana, pa proveriti da li su upile tečnost,  a po potrebi dodati sirćeta. Na kraju tegle dobro zatvoriti i odložiti na hladno mesto.

Ovako pripremljene ljute papričice možemo da konzumiramo tokom cele godine. Pozitivna svojstva njihovog ljutog sastojka, kapsaicina, mogu da nam pomognu u prevenciji raznih oboljenja i unaprede opšte stanje organizma.