Ova vrsta alergije nastaje kao hipersenzitivna reakcija na proteine u izlučevinama grinja koje žive u kućnoj prašini. Proteini napadaju respiratorne puteve izazivajući groznicu ili astmu.
Grinja ima u prašini svih domova, one su mikroskopski organizmi kojima naročito odgovaraju tople, vlažne kuće a hrana im je ljudska koža. Grinje najviše vole da žive u posteljama pa s obzirom na to da provodimo skoro trećinu dana u njima, udišemo velike kolicine alergena koji potiču od grinja.
Kako se postaje alergičan na grinje?
Izlučevine grinja sadrže brojne proteinske supstance, koje kada se udahnu ili dotaknu kožom prouzrokuju imunološku reakciju, tj. organizam počinje da stvara antitela. Antitela uzrokuju oslobadanje hemijske supstance – histamina koji uzrokuje znojenje i iritaciju gornjeg dela respiratornih puteva – što su tipicni simptomi alergije i astme. Veoma veliku ulogu igra genetska predispozicija za alergiju.
Za razliku od polena, grinje iz prašine se nalazi tokom cele godine u kući, stalno izazivajući alergiju tj višegodišnji alergijski rinitis. Ekskreti grinja se suše i odlaze u vazduh kada npr. neko pređe preko tepiha, sedne u fotelju, ili istrese posteljinu, što odmah kod alergičnih ljudi na ovu vrstu alergena izaziva simptome alergije.
Simptomi alergije prouzrokovane grinjama su:
Sekrecija iz nosa, svrab, kijanje, suzne oči. Ako prouzrokuje astmu onda se javljaju i poteškoće u disanju.
Simptome pogoršava izloženost zagađenom vazduhu, od nikotinskog dima do izduvnih gasova automobila.
Da bi se dijagnoza postavila često je dovoljno da kažete lekaru kad, kako i koji su vam se simptomi pojavili a potvrđuje se testovima na koži i specijalnim analizama krvi.
Kako možete pomoći sebi?
Ljudi koji tokom cele godine pate od simptoma alergije na grinje iz kućne prašine, treba da smanje izloženost ovim alergenima kolko je moguće adaptirajući svoj dom.
Potrebno je da imate što manje nameštaja u kom grinje mogu da žive, perite zidove, drvenariju, podove sa vlažnom krpom, umesto tepiha koristite prostirke koje se mogu prati jednom nedeljno, koristite pokrivače od materija koje se mogu često i lako prati, nikako vunenu ćebad. Stolice bi trebale da budu isključivo od drveta i plastike zbog lakšeg svakodnevnog održavanja a zavese zamenite venecijanerima. Izbegavajte da čuvate predmete koji kupe prašinu kao što su plišane mede, plišane jastučiće, osušeno cveće. često perite posteljinu na minimum 60°C kako biste uništili grinje i svakodnevno je makar jedan sat luftirajte. Jorgane i jastuke makar jednom mesečno stavite u plastične kese i stavite 24 sata u zamrzivač.
Grinje iz kućne prašine ne podnose suv i hladan vazduh, zato provetrite svaki dan kuću, ne povećavajte vlažnost vazduha, vlažnost u stanu je velika ukoliko je donji deo prozora ujutru vlažan.
Ne dodirujte prašnjave predmete kao što su knjige i stara odeća. Ukoliko ste izloženi prašini kada npr. spremate kuću nosite masku i nemojte da dozvoljavate pušenje u kući.
Za ublažavanje simptoma alergije lekari prepisuju određene lekove ali ne možete pobeći od hipersenzitivnosti na grinje u prašini tokom čitavog života.