Foto: Iz lične arhive
Francuzi ih u anketama proglašavaju za najlepša naselja u svojoj državi. Imena naselja, vinograda i porodica vinara su nemačka, običaji su nemački i govori se alzaškim nemačkim jezikom, vinske sorte su nemačke, ali vino je – francusko.
Za razliku od obližnjih rajnskih i mozelskih vina, koja imaju lepu ravnotežu kiselina i šećera, alzaška vina su suva, jaka, čak i kada su aromatična.
Prilagođena su francuskoj vinskoj kulturi. Ostatak Francuske je učinio svojim i alzaški gurmanski specijalitet – podvarak (šukrut) koji se, kako sam naučio i pre posete Alzasu, u pariskoj braseriji Lip, najbolje slaže sa alzaškim rizlingom.
Alzaški vinogradi imaju najdužu zabeleženu istoriju. Zapis iz 589. godine kaže da je merovinški kralj Hildebert Drugi imao vinograd blizu Strazbura, na početku alzaške vinske regije, koja se proteže duž istočnih obronaka Vogeza u dužini od sto dvadeset kilometara, sve do Miluza, sa Kolmarom kao centrom.
Prema francuskoj klasifikaciji velikih vinograda (Grand Crus), u regiji ih ima pedeset i jedan. Svi imaju personalnu istoriju iz srednjeg veka, zabeleženu u crkvenim knjigama, poreskim registrima, sudskim arhivama.
Bili su vlasništvo crkava, manastira, plemića, pa čak i Templara, sve do Francuske revolucije. Ali ima privatnih vlasnika koji su sačuvali svoje posede od pre revolucije – porodica Hugel iz Rikvira ima vinograde i podrum u neprekidnom vlasništvu od 1639. godine.
Rikvir je najlepše vinogradarsko selo u Alzasu, smešteno, kako i treba, u maloj udolini ispod brda okruženih vinogradima. Feudalna porodica Horburg, koja ga je osnovala u jedanaestom veku, prodala je selo posle tri veka vlasteli Virtemberg.
Danas je u njihovom dvorcu poštanski muzej, a bila je škola u kojoj su deca „učila čas na francuskom, čas na nemačkom, kako se okretalo kolo sudbine“ i Alzas menjao gospodare.
Vlastela su selo okružila zidovima sa visokom kulom, kako bi zaštitila proizvode vinogradara i vinara. Umesto da se divim okolini s kule, otišao sam po pogled u vinograde.
Dva su poteza vinograda iznad Rikvira, Šenenburg (Volter je tu imao vinograd) i Šporen. Prvi je carstvo rizlinga, drugi traminca; obe sorte pripadaju takozvanim „plemenitim sortama“, pored sivog pinoa i muskata, od kojih je dozvoljeno praviti vrhunska alzaška vina.
Ja ne bih zanemario ni silvanac, koji daje lako vino, pogodno za vruća i suva leta, karakteristična za Alzas, pa i šire. Alzas ima i nemačku tradiciju pravljenja vina iz kasne berbe; takav traminac ima „najegzotičniji miris od svih vina na svetu“.
Dozvoljeno je zavideti stanovnicima Rikvira – ima ih nešto više od hiljadu – što mogu uživati u vinu. Ne čudi što glavna česma u selu, sagrađena 1560. godine, služi samo za merenje zapremine buradi i njihovo ispiranje, kada se vino popije.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
