Anafilaksa je najteži oblik ispoljavanja alergijske reakcije, češći nego što se misli. Može da se završi smrću, ali na sreću, ne često.
Anafilaktičku reakciju, koja se nekada naziva anafilaktički šok, mogu da pokrenu različiti mehanizmi. Uzroci ovog teškog stanja su brojni: antibiotici, opijati, radiokontrasti, drugi lekovi, serumi, vakcine, hrana i aditivi hrane, ujedi insekata, gumeni predmeti (latex), napor…
Klinička slika
Bez obzira šta je izaziva, anafilaksa slično izgleda. Razvija se brzo, već nekoliko minuta od uzimanja uzročnika, retko nakon nekoliko sati. Bolesnik oseća strah, zbunjen je, oseća vrućinu, svrab kože, na kojoj se javlja crvenilo, koprivnjača (crveni plihovi), otok, modra boja. Oseća slabost, trnjenje, nesigurnost, vrtoglavicu, glavobolju, srce mu lupa i preskače, krvni pritisak pada. Diše ubrzano, čujno (čuje se pištanje, vizing). Oči ga svrbe, suze, nos mu curi, glas je promukao. U ustima oseća metalan ukus, muka mu je, boli ga stomak, može da dobije proliv, da nevoljno ispusti stolicu ili da povraća.
Na anafilaksu mogu da liče vazovagalni kolaps, serumska bolet i histerična reakcija.
Tok anafilakse
Što se anafilaksa ranije javi to je teži tok. Kod petine bolesnika koji su imali težak, po život opasan anafilaktički šok, ponovna reakcija može da se javi unutar osam sati od povlačenja tegoba. Zbog toga moraju da se prate u bolnici bar 12 sati. To se posebno odnosi na osobe kod kod kojih se anafilaksa teže leči – stariji pacijenti, srčani bolesnici, astmatičari, osobe sa atopijskim bolestima.
Kod četvrtine bolesnika i pored agresivne terapije simptomi mogu da potraju 5 do 32 časa. To su uglavnom javlja kod bolesnika koji su pre anafilakse, zbog svojih hroničnih bolesti, bili pod terapijom beta blokatorima, ACE inhibitorima, blokatorima kalcijumskih kanala, Aspirinom ili nesteroidnim antireumatskim lekovima.
Terapija
Odmah se daje Epinefrin potkožno i to se po potrebi ponavlja na 15-20 minuta, steže se mesto uboda insekta ili ako je moguće mesto davanja leka. Poveska se popušta na svakih 5 minuta. U venu se stavlja kanila da bi se omogućila dalja intravenska terapija.
Pacijent se stavlja u ležeći položaj i podignu mu se noge, daje mu se tečnost (kristalni ili koloidni rastvori do jednog litra na svakih 20 – 30 minuta). Epinefrin može da se daje polako u venu. Ako ne može da se podigne krvni pritisak do vrednosti koje je bolesnik imao pre anafilakse, daje se norepinefrin i dopamin hidrohlorid. Kod srčanih bolesnika koji su primali betablokatore koristi se glukagon i izoproterenol.
Zbog gušenja daje se kiseonik, u težim slučajevima aminofilin, u lakšim se daje da udahne sprej za astmatičare sa beta agonistima. Kod koprivnjače se daju H1 antihistaminici (u vidu intramuskularne injekcije ili tableta).
