Aneurizma mozga je oticanje ili naduvavanje krvnog suda u mozgu u obliku balončića koji najčešće podseća na bobicu. Ovo stanje se još zove i cerebralna aneurizma.
Nažalost, zidovi aneurizme nisu toliko stabilni kao zidovi normalnih krvnih sudova. Zbog toga, aneurizma mozga pod određenim okolnostima može da pukne i omogući da se krv izlije u okolno tkivo.
Napukla aneurizma je hitno medicinsko stanje; pacijenti kod kojih se sumnja na napuklu aneurizmu bi trebalo odmah da budu poslati na odeljenje za hitne slučajeve kako bi ih zbrinuo neurohirurg.
Različite vrste aneurizme u mozgu
Postoje dve glavne vrste anuerizme mozga: sakularne (bobičaste) aneurizme i fuziformne aneurizme. Sakularne su najčešće. Ove aneurizme izgledaju kao kesica i obično se formiraju u obliku slova “Y” kada se veći krvni sud podeli na dva krvna suda. Ovi tipovi aneurizme se obično pronalaze na granama većih arterija u osnovi (bazi) mozga, ali se mogu naći i u drugim regijama mozga, takođe.
Drugi tip ili fuziformna aneurizma je manje čest tip u odnosu na sakularnu i stabilniji je. Ovakav tip aneurizme ređe puca. Fuziformne aneurizme se javljaju na spoju “Y” formacija gde se krvni sud grana i širi na manje krvne sudove, a javlja se i na jednom većem krvnom sudu. Fuziformne aneurizme ne razvijaju stabla kao sakularne aneurizme.
Šta uzrokuje aneurizmu mozga?
Razvoj aneurizme mozga se smatra kontroverznom temom. U ovom trenutku većina istraživača smatra da kombinacija faktora, kako onih iz spoljašnje sredine, tako i onih genetičkih, vodi do razvoja aneurizme mozga. Na primer, neke aneurizme mogu imati snažnu genetičku komponentu koja je nasledna (osobe sa policističnim bubrezima i arteriovenoznim malformacijama će pre razviti aneurizmu).
Međutim, uticaji spoljašnje sredine i spoljašnji faktori, kao što su hipertenzija su takođe povezani sa razvojem aneurizme mozga. Pored toga, neke aneurizme su povezane i sa spoljašnjim faktorima kao što su infekcije ili povrede (traume).
Ko je u riziku od aneurizme mozga?
Postoji niz zdravstvenih stanja koja povećavaju rizik za aneurizmu mozga. Pojedinci sa sledećim stanjima su pod većim rizikom – bolest policističnih bubrega, fibromuskularna disfuzija, arteriovenske malformacije, lupus, anemija srpastih ćelija, bakterijski endokarditis, gljivične infekcije, hipertenzija, rak, pušenje cigareta, upotreba alkohola i sindromi koji uključuju vezivne ili elastične probleme tkiva.
Žene imaju veću verovatnoću da razviju aneurizmu mozga nego muškarci (odnos je 3:2).
Znaci i simptomi aneurizme mozga
Simptomi naprsle aneurizme mozga obično dolaze iznenada. Ako imate neki od sledećih simptoma ili ih primetite kod nekog koga poznajete, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć:
- iznenadna, teška glavobolja koja je drugačija od drugih glavobolja koje ste doživeli u prošlosti;
- bol u vratu;
- mučnina i povraćanje;
- osetljivost na svetlost;
- nesvestica ili gubitak svesti;
Većina aneurizmi mozga ne uzrokuje nikakve znakove ili simptome i otkriva se tokom testiranja i analiza kojima se pacijent podvrgava zbog drugih zdravstvenih problema i stanja. Simptomi se brzo razvijaju kada aneurizma puca, a u nekim slučajevima simptomi mogu biti uzrokovani pritiskom zbog aneurizme koja nije pukla. Znaci i simptomi aneurizme mozga su varijabilni i povremeno imaju veze sa područjem mozga koje je pogođeno.
Međutim, najčešći simptom naprsle moždane aneurizme je glavobolja koju pacijent opisuje kao “najgoru glavobolju u životu”. Svakako, neki pacijenti ne iskuse glavobolju kao simptom. Navešćemo listu mogućih simptoma koji su viđeni kod pacijenata sa aneurizmom mozga:
- vizuelni defekti;
- bol u licu;
- fokalne neurološke žalbe;
- napadi;
- gubljenje svesti ili nesvestica;
- konfuzija ili mentalno oštećenje;
- mučnina i/ili povraćanje;
- srčane disritmije;
- bol u vratu ili ukočenost;
- fotofobija;
- teškoće pri disanju;
- krvarenje iz nosa;
- proširenje pupila;
- simptomi koji liče na moždani udar (gubitak govora, gubitak osećaja mirisa, paraliza mišića na jednoj strani tela ili drugi defekti u pokretima tela);
Kako se vrši dijagnoza aneurizme mozga?
U većini slučajeva, dijagnoza aneurizme mozga se vrši pomoću CT skeniranja i/ili magnetne rezonance. Ove analize i snimanja pomažu u identifikovanju i lokalizaciji aneurizme mozga. Ostale analize kao što su cerebralni angiogram i analiza cerebrospinalne tečnosti mogu se takođe koristiti za utvrđivanje dijagnoze.
Pored toga, transkranijalni dopler ultrazvuk i emisija kompjuterizovane tomografije sa jednim fotonom, mogu se koristiti za ispitivanje protoka krvi unutar mozga. Laboratorijske analize koje se gotovo uvek naručuju su kompletna krvna slika, protrombinsko vreme, aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme, hemije seruma, testovi funkcija jetre i arterijski gasovi u krvi.
Ove analize pomažu u određivanju toga da li je pacijent anemičan i/ili sklon krvarenju, a pomažu i u tome da se utvrdi da li krv pacijenta prima dovoljnu količinu kiseonika (oksidacija krvi).
Kako izgleda lečenje aneurizme?
Lečenje nenaprsle intrakranijalne aneurizme je veoma kontroverzno. Neki istraživači sugerišu da bi aneurizma koja je manja od 10 mm trebalo da bude ostavljena i netretirana, a da se one veće od toga kod pacijenata mlađih od 50 godina moraju lečiti. Polemika se tiče i smrtnosti i morbiditeta vezanih za hirurški tretirane aneurizme. Stopa mortaliteta može biti čak 3.8 %, a razvoj komplikacija može biti čak 15.7 %.
Mnogi istraživači sugerišu da aneurizme veće od 10 mm koje nisu povezane sa simptomima treba uzeti u obzir za lečenje, naročito kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim stanjima. Hirurško lečenje (kliping, u kome hirurg postavlja klip u bazu aneurizme) je manje moguće kod pacijenata koji imaju loše zdravstveno stanje ili druge ozbiljne zdravstvene uslove.
Endovaskularna terapija ili koiling aneurizme (punjenje aneurizme žicom) pomoću katetera je još jedna hirurška tehnika koja može dovesti do obliteracije aneurizme. Cilj lečenja nenaprsle intrakranijalne aneurizme je da se spreči izlivanje u mozak.
Postojeće krvarenje aneurizme mozga obično zahteva konsultovanje sa neurohirurgom, interventnim radiologom i neurologom. Ove osobe odlučuju da li će operacija ili interventna terapija poput koilinga biti od koristi za pacijenta. Na primer, neurohirurg se može odlučiti za sukciju (isisavanje) krvi iz pogođenog područja, ako ono nije veliko i ne izaziva katastrofalna oštećenja mozga. Krvarenje moždane aneurizme je hitno medicinsko stanje.
Medicinski tretman za ovakvo stanje je dizajniran da smanji ili ublaži simptome. Nimodipin se koristi da bi sprečio ili olakšao abnormalne spazme arterija unutar mozga. Antiepileptični lekovi poput fenitoina se koriste da bi lečili i sprečili napade. Antihipertenzivni lekovi kao labetalol mogu pomoći u smanjenju pritiska na zidove krvnih sudova u mozgu i eventualnom sprečavanju krvarenja.
Kolike su šanse za preživljavanje aneurizme mozga?
Istraživači procenjuju da oko 6 miliona ljudi samo u SAD-u ima aneurizmu mozga bez pucanja, a oko 10 do 15 odsto njih imaće više od jedne aneurizme u mozgu. Neko sa aneurizmom u mozgu bez pucanja ima oko 1 odsto šanse da će aneurizma pući. Pacijenti sa velikom aneurizmom (prečnika od 2.5 cm) imaju mnogo veći rizik od pucanja.
Stopa preživljavanja kod onih sa rupturom aneurizme mozga je oko 60 odsto (40 odsto njih umre). Za one koji prežive i oporave se, oko 66 odsto ima neki trajni neurološki defekt. Ukratko, pacijenti sa malom aneurizmom mozga koja ne pukne (oko 80 odsto) imaju veoma dobru prognozu, dok oni koji pretrpe rupturu imaju osrednje do loših prognoza.
Može li se nekako sprečiti aneurizma mozga?
Većina aneurizma mozga ne može biti sprečena; međutim, određeni načini i promena načina života, kao što su izbegavanje droga i zloupotreba alkohola, mogu smanjiti rizik od aneurizme mozga.
Neke moždane aneurizme se mogu lečiti hirurškim putem i na taj način se smanjuje rizik od pucanja aneurizme.
Cerebralna aneurizma – detaljniji pregled
Posledica cerebralne aneurizme, aneurizmalna subarahnoidna hemoragija (SAH) ima razorne posledice. Oko 10 odsto osoba sa aneurizmom SAH umre pre nego što dođe medicinska pomoć, 25 odsto umre u roku od 24 h, a 40-49 odsto umre u roku od tri meseca. Mortalitet iznosi čak 65 odsto.
Znaci i simptomi
Simptomi povezani sa cerebralnom aneurizmom i SAH, kao što je već rečeno, su sledeći:
- glavobolja;
- bol u licu;
- promene u svesti;
- napadi;
- manifestacije meningealne iritacije;
- autonomni poremećaji;
- vizuelni simptomi;
- respiraturna disfunkcija;
- kardiovaskularna nestabilnost;
- hormonalna disfunkcija;
- epistaksa (krvarenje iz nosa).
Specifični nalazi fizičkog ispitivanja mogu uključivati istaknute vene na glavi, znake kongestivne srčane insuficijencije ili orbitalne podlive.
Neurološki nalazi pokazuju značajnu varijabilnost zbog razlika u karakteristikama aneurizme. Ovi nalazi uključuju sledeće:
- aneurizmalna SAH može biti praćena nuhalnom rigidnošću, smanjenim nivoom svesti, subhialoidnim hemoragijama, pupilarnim abnormalnostima, oftalmoplegijom, kranijalnim neuropatijama i drugim fokalnim deficitima;
- gigantska aneurizma može izazvati veliki efekat i distalni tromboembolizam sa istaknutim fokalnim deficitetima; ove vrste aneurizme mogu takođe rezultirati optičkom atrofijom ili drugim kranijalnim neuropatijama ili uzrokovati kompresiju moždanog stabla.
Specifični sindromi su povezani sa određenim lokacijama aneurizme. Na primer, aneurizma na anteriornoj komunikacionoj arteriji, koje je najčešće mesto aneurizmalne SAH, ima sledeće karakteristike:
- ova aneurizma je obično tiha sve dok ne pukne;
- suprashijazmatični pritisak može uzrokovati deficite u altitudinalnom vizuelnom polju; abuliju ili akinetički mutizam, sindrom amnezije ili disfunkciju hipotalamusa;
- neurološki deficit u aneurizmalnoj rupturi može se reflektovati intraventrikularnom hemoragijom, intraparenhimalnom hemoragijom, akutnim hidrocefalusom ili udarom u frontalnom režnju.
Klinička prezentacija cerebralne aneurizme uključuje simptome koji su povezani sa velikom aneurizmalnom rupturom, malom aneurizmalnom hemoragijom, nehemoragijskim manifestacijama i asimptomatskim scenarijima.
Iako aneurizmalna SAH ima karakteristična istorijska obeležja, konstelacija simptoma može varirati u odnosu na lokaciju, veličinu, oblik i direkciju aneurizme.
Aneurizmalna ruptura takođe može biti prisutna sa intraparenhimalnom hemoragijom, intraventrikularnom hemoragijom ili subduralnim hematomom.
Mala aneurizmalna hemoragija može prethoditi rupturi s velikom varijacijom u latenciji, iako ova upozoravajuća curenja mogu biti klinički nečujna.
Velika aneurizma može izvršiti kompresiju na tkivo mozga, što dovodi do fokalnih neuroloških žalbi.
Aneurizmalna ekspanzija može izazvati bol ili nove neurološke manifestacije.
Traumatske aneurizme mogu imati odloženu prezentaciju, sa intrakranijalnim krvarenjem ili ponavljajućoj epistaksom.
Lečenje i upravljanje aneurizmom mozga
Medicinska nega. Prebolnička nega bi trebalo da sadrži procenu vitalnih znakova i neurološki status. Disajni putevi, disanje i cirkulacija bi trebalo da budu zbrinuti endotrahealnom intubacijom, ako je potrebno i uspostavljanjem intravenskog pristupa.
Medicinska terapija cerebralne aneurizme podrazumeva opšte podsticajne mere i prevenciju komplikacija za pojedince koji su u periproceduralnom periodu ili nisu za hiruršku operaciju. Odluke o lečenju bi trebalo da se baziraju na kliničkom statusu pacijenta, vaskularnoj anatomiji aneurizme i na osnovu hirurških ili endovaskularnih razmatranja.
Pre definitivnog lečenja aneurizme, medicinski pristupi uključuju kontrolu hipertenzije, administraciju blokatora kalcijumskih kanala i sprečavanje napada.
Nakon hirurškog ili endovaskularnog tretmana aneurizme, krvni pritisak se održava na višim nivoima da bi se izbegle komplikacije povezane sa vazospazmom. Vazospazam se obično pojavljuje između 3. i 21. dana, a prikazuje se glavoboljom, smanjenim nivoima svesti i varijabilnim neurološkim deficitima.
Indukovana hipertenzija, hipervolemija i hemodilucija bi trebalo da održe adekvatan pritisak cerebralne perfuzije u postavljanju poremećene cerebrovaskularne autoregulacije.
Hirurško lečenje
Mikrohirurške tehnike se fokusiraju na isključivanje aneurizme iz cerebralne cirkulacije i smanjenje masovnih efekata na susedne strukture. Razvijeni su različiti pristupi koji su prilagođeni anatomiji i lokaciji aneurizme. Hirurški klip se obično postavlja preko vrata aneurizme sa očuvanjem datog krvnog suda, uz eliminaciju bilo kojih aneurizmalnih ostataka koje bi mogle da se kasnije ponovo razviju.
Dodatne mere su razvijene kako bi se smanjio operativni morbiditet i obezbedila cerebralna zaštita. Aneurizmalna ruptura, glavna hirurška komplikacija, može se izbeći uz indukovanu hipotenziju, drenažu cerebrospinalnog fluida, diuretike, hiperventilaciju i korišćenje minimalnih retrakcija mozga. Hipotermija, sa ili bez prekida cirkulacije i sistemska hipotenzija se često koriste.
Endovaskularne tehnike
Nepredak u endovaskularnim tehnikama obezbedio je terapeutske alternative koje se mogu koristiti čak i u akutnoj aneurizmalnoj SAH.
Ove tehnike omogućavaju očuvanje matičnih krvnih sudova i mogu biti kombinovane sa hirurškim pristupom. Elektrolitički odvojivi platinasti namotaji mogu biti postavljeni strateški unutar aneurizme, promovišući trombozu i eventualno obliteraciju.
Lekovi
Nimodipin se pokazuje kao lek koji poboljšava ishod i smanjuje incidencu odloženih neuroloških deficita kada se primenjuje prvih 21 dana nakon aneurizmalnog SAH. Iako je profilaktička uloga antiepileptičkih lekova u aneurizmalnom SAH kontroverzna, napadi mogu biti tretirani ovim lekovima. Antihipertenzivni lekovi mogu biti potrebni za kontrolu krvnog pritiska.
Nakon aneurizmalne okluzije, ovi lekovi se daju tipično dve nedelje. Sedativi i lekovi protiv bolova mogu biti potrebni za aneurizmalni SAH. Antiemetici, antacidi i omekšivači stolica se takođe koriste rutinski.
Svakako, vaš lekar će razmisliti i odlučiti se za najbolju vrstu lečenja i terapije na osnovu vašeg specifičnog slučaja. Činjenice koje određuju način lečenja podrazumevaju vaše godine života, veličinu aneurizme i vaše sveukupno zdravlje.
Ako imate malu aneurizmu (manju od 10 mm), onda je mogućnost da aneurizma pukne veoma mala, a hirurška intervencija veoma opasna. Zbog toga se lekar može odlučiti da samo nadgleda vaše stanje i da vas savetuje kako da održavate zdravlje krvnih sudova, kako da održavate visok krvni pritisak i naravno, da ne pušite.
