Anksioznost

258

Osobe koje pate od anksioznosti su često u strahu i panici jer umišljaju kako ih u budućnosti čeka neka opasnost, iako za to nema realne osnove.
UVOD
Glavna karakteristika ovog poremećaja je prisustvo izražene teskobe i straha. Osobe koje pate od anksioznosti su često u strahu i panici jer umišljaju kako ih u budućnosti čeka neka opasnost, iako za to nema realne osnove, a reakcija zbog tog straha je prenaglašena.
Takvi strahovi se nazivaju patološkim ili nerealnim strahovima i osnov su anksioznih poremećaja. Anksiozni poremećaji su najčešći psihijatrijski poremećaji no često ostaju nedijagnosticirane, pa stoga i pacijenti ostaju neizliječeni.

KLINIČKA SLIKA
Poznato je već da je organizmu u situacijama borbe, bežanja, jakog straha, teskobe i panike potrebna veća količina kiseonika za normalno funkcionisanje. U tim situacijama ubrzava se i rad srca, a krvni pritisak je u porastu. Usled toga kod anksioznih osoba kao posledica se javlja ubrzano disanje, bledilo u licu i sušenje usta. Istovremeno se usporavaju neki procesi u organizmu kao što je rad creva, pa dolazi i do osećaja nelagode u stomaku. Ako strah potraje duže može doći i do jakih glavobolja, drhtavice, znojenja i osećaja bola u predelu grudne kosti.
U težim slučajevima mogući su i panični napadi, koji se javljaju iznenada, imaju vrlo jak intenzitet, ali na sreću traju kratko. Panične napadaje karakteriše izrazito jak strah od neposredne opasnosti i životne ugroženosti. Telesni simptomi koji prate ovu vrstu napada su: gušenje, nedostatak vazduha, ubrzan rad srca, preskakanje srca i jaka vrtoglavica.
Generalizovani anksiozni poremećaj je karakterisan pojavom konstantnog straha i iščekivanje da se desi nešto loše, što takve osobe ometa u normalnom, svakodnevnom funkcionisanju, vremenom iscrpljuje i često vodi ka depresiji.

LEČENjE
Lečenje anksioznosti je moguće na dva načina. Prvi način je lečenje antidepresivima i lekovima za umirenje. Lekovi za umirenje se uključuju samo u početku, a posle određenog vremena se isključuju iz terapije, jer njihovim dugotrajnim konzumiranjem često može doći do zavisnosti, što može rezultirati dodatnim problemima.
Drugi način lečenja je psihoterapija koja je takođe efikasna u lečenju, ali se smatra kako se najbolji i najbrži rezultati u lečenju postižu kombinovanjem terapije lekovima i psihoterapije.