Foto: Wikipedia/Michael Jeltsch
Aronija (Aronia) je grm srednje veličine, i bobičasto voće, slično borovnici i visokootporno na niske temperature, zbog čega se naziva i sibirska borovnica, gde je najčešća. Poreklom je s istoka Severne Amerike.
Drvo aronije naraste najčešće 1-6 metara. Bujnog je rasta, a rezidbom se oblikuje u manji grm. Najčešće obitava u vlažnim šumama i močvarama. Često se gaji i kao ukrasna biljka.
Poseduje visoki stepen otpornosti na mraz, tako da je otporna na zimu i do -47° C. Zbog toga je dosta rasprostranjena u Rusiji, Finskoj i Švedskoj. Takođe je otporna i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.
U narodnoj medicini se koriste sok sveže aronije i čaj od sušenih bobica. Aktivni sastojci ploda aronije kao antioksidansi deluju osvešavajuće na čitav organizam, stimulišu odbrambene moći i pokazuju i antivirusni efekat.
Sastav: Plod aronije (Aroniae fructus)
Osobine: Plod aronije sadrži šećere, proteine, organske kiseline (jabučnu, vinsku, limunsku), ksantone, antocijanine, beta-karoten, mineralne materije (soli kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i cinka), vitamine B1, B2, B3, B6 i C.
Upotreba ploda aronije preporučuje se: Kao tonik, za jačanje organizma, za sniženje nivoa holesterola i masnoća u krvi, kao preventiva malignim i infektivnim bolestima, a preporučuje se i u prevenciji Alchajmerove bolesti.
Način pripreme i upotrebe čaja: Jednu do dve kafene kašičice usitnjenog ploda preliti sa 250 ml hladne vode i ostaviti da odstoji sat do dva (može i preko noći), zagrejati do ključanja, sud poklopiti i ostaviti da odstoji 3-5min. Procediti i piti.
