Austrija (1): Od Paracelzusa do Doplera

1

Austrija (1): Od Paracelzusa do Doplera 1Foto: Lična arhiva

Prvi iz plejade velikih austrijskih graditelja, projektovao je i neka od najpoznatijih zdanja Beča: Karlovu crkvu, dvorac Šenbrun, Zimski dvorac princa Eugena Savojskog…

Svi danas znaju šta je kolor dopler – teško da je isti slučaj sa Johanom Doplerom! Bio je austrijski matematičar i fizičar (1803 – 1853) čiji se najznačajniji pronalazak – dopler efekat – koristi u medicini.

Na Makartovom trgu je njegova rodna kuća, sada istraživački i memorijalni centar. Doplerovo ime dato je jednoj salcburškoj klinici, jednom mostu i jednom trgu.

„Čestitost lekara je stub medicine“, rekao je… Ne Dopler, već jedan drugi slavni stanovnik Salcburga, Teofrastus Bombastus, poznatiji kao Paracelzus. I on je živeo i umro u ovom gradu, a kažu da je dugo bio jači „turistički magnet“ i od samog Mocarta.

Lekar i alhemičar (kakav spoj!), rođen na razmeđi XV i XVI veka, uveo je u medicinu sumpor, soli žive, olova, gvožđa i bakra, a lečio je, ili pokušavao da leči, i opijumom i arsenikom. Pripisuje mu se takođe mišljenje – ili preporuka – da je pivo „božanski lek“.

Pivari su to znali da iskoriste, pa su jednoj vrsti ovog lekovitog (?) pića dali Paracelzusovo ime.

Na jednoj kući u uličici Kaigasse piše: Na ovom mestu nalazila se gostionica „Kod belog konja“ u kojoj je Teofrastus Paracelzus 21. septembra 1541, tri dana pre smrti, napisao svoj testament.

Ne zna se od čega je umro, možda i od sopstvene medicine. Ali zna se da je ovaj svet napustio kao siromah, pa je pitanje šta je i kome zaveštao – osim, možda, svojih naučnih i alhemičarskih tajni.

Podignuta mu je skulptura u vrtu dvorca Mirabel, a nadgrobni spomenik u Crkvi sv. Sebastijana.

Nedaleko od Mirabela, kod reke, Salcaha, podignut je spomenik Herbertu fon Karajanu. Eto jednog umetnika koga je cenio čak i Tomas Bernhard: „Betoven je potpuno odvratan, čak je i Bah bio samo smešan i tugaljiv, a Mocartova muzika puna je kičeraja u podsuknjama i kičeraja u podvezicama… Ni dirigenti nisu ništa bolji, komični su i kič…, sa jednim izuzetkom: Karajanu sam se divio od detinjstva… on je najznačajniji dirigent XX veka, inače dete Mocarteuma“.

Kao što je, uzgred rečeno, bio i sam Bernhard.

Dok nisam pročitala ime na postamentu, mislila sam da je ovo spomenik nekom bokseru lake kategorije, tako je sitna ta figura, i takva je poza:. dirigentska palica u desnoj ruci vidi se samo izbliza. Ako je tačno što legenda kaže – da je Karajan želeo da ga sahrane u trenerci jer se tako odeven najbolje osećao (nije odlazio na svečane večere posle koncerata) – možda moj utisak i nije skroz pogrešan.

Herbert fon Karajan, jedan od osnivača Salcburškog festivala, bio je „čovek neobičnih i mnogih sklonosti“ (završio i filozofiju), ali temperamentan, često surov prema muzičarima.

Njegovi preci, trbuhom za kruhom, doselili su se u Austrougarsku iz jednog mesta na severu Grčke, prezime im je bilo Karajanopulos, ili Karajanis. Majka budućeg dirigenta bila je Srpkinja, iz Novog Sada (ništa bez nas!).

Karajan je godinama živeo u seocetu Anif blizu Salcburga, a tu je i umro, 1989. godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article